Фото: Дикенсови романи успјешни на великом платну
Бањалука - "Јадници", "Чаробњак из Оза" и "Ана Карењина" само су нека од књижевних дјела која у филмској верзији привлаче публику широм свијета.
Иако нису све екранизације књига успјешне, постоје оне које су освојиле бројне гледаоце, а на листи најбољих филмованих писаних дјела је и један, сада већ класик, "Гепард" из 1963. године. Лучино Висконти је заслужан за једну од вјероватно најбољих адаптација икада. Његов "Гепард" савршено преноси на филмско платно меланхоличну прозу Ђузепеа ди Лампедузе, коме је "Гепард" једини роман. Портрет сицилијанске аристократије с краја 19. вијека, са Бертом Ланкастером, Аленом Делоном и Клаудијом Кардинале у главним улогама, награђен је "Златном палмом" на фестивалу у Кану.
На листи најбољих је и "Нађено вријеме" Марсела Пруста, са необичним уплитањем осталих дијелова из његове чувене прозе "У потрази за изгубљеним временом". Врло храбро и смјело читање доноси редитељ Раул Руиз. Ријеч је о једном од ријетких филмова који одсликава суштину учмалости, а да не изазива досаду код гледалаца. Томе су свакако допринијели и одлични Џон Малкович, Катрин Денев и Емануела Бар.
Књиге Чарлса Дикенса често су екранизоване, а посебно роман "Оливер Твист". Иако Керол Рид није урадио прву адаптацију Дикенсовог дјела, многи критичари сматрају да је он аутор најбоље. Заснована како на књизи тако и на чувеном позоришном мјузиклу са Вест Енда, ова филмска прича сврстана је у национално благо Велике Британије.
Чувени мјузикл "Кабаре", чије ће нумере бити упамћене као једне од најбољих у историји кинематографије, заснован је на роману "Збогом Берлину" Кристофера Ишервуда, који је објављен 1939. године. Филм је продужио живот тако што је претворен у безброј позоришних верзија током којих су се генерације глумица угледале на Лајзу Минели. Фосе је добио "Оскара" за режију, али је награду за најбољи филм изгубио јер је у конкуренцији био непобједиви "Кум".
Почетна сцена из филма "Велика очекивања", рађеном према истоименом Дикенсовом роману, која приказује мочвару, свакако је једна од најбољих у историји кинематографије. Филм је заслужено донио првог "Оскара" за кинематографију Гају Грину.
Књижевница Дафне ди Море једном приликом је изјавила да признаје само двије адаптације својих дјела, Хичкокову "Ребеку" и филм Николаса Роуга "Не окрећи се". Ријеч је о трилеру који је увео неколико типских сцена у кинематографију: ломљење стакла, напета предосјећања, утапање дјевојчице у црвеном капуту… Још јаче него у роману, редитељ акцентује мотив зла, доприносећи страшнијој атмосфери.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
Најновије вијести из рубрике