Бунтовни заводник и икона Холивуда Марлон Брандо умро на данашњи дан прије 16 година

Заводник, бунтовник, једна од највећих икона холивудског златног доба, које обухвата двије трећине прошлог вијека, иза себе је оставио мноштво улога које се данас сматрају култним.

Иако је остварио важне роле попут оних у антологијским филмовима “Трамвај звани чежња” и “На доковима Њујорка”, Брандов најпознатији филм је “Кум”.

Бранда је пратила репутација глумца склоног конфликтима и кашњењу на сет. Па ипак, режисер Френсис Форд Копола управо је њему дао улогу оца породице Корлеоне у култном “Куму”.

Моћна продуцентска кућа “Парамоунт” противила се да Брандо уопште игра у филму који му је донио највећу славу.

На крају су поставили три услова да би прихватили његово ангажовање: да за своју улогу добије мање новца од предвиђеног, да му свако кашњење директно одбију од примања и да пристане на пробно снимање.

Посљедњи услов Брандо је одбио, па је Копола спаковао ручну преносну камеру, покуцао на његова врата и рекао: “Хајде да пробамо нешто”.

Тај пробни запис сматра се антологијским у кинематографији: Брандо одјевен у кимоно, своју неуредну косу зачешљао је уназад, потамнио је тен размазујући пасту за ципеле, а у уста је натрпао влажне марамице да добије изглед булдога.

Сва та импровизација касније је ушла у његов лик на филму, а Вито Корлеоне је отишао у легенду.

Брандо је тумачио широк спектар различитих улога: од ликова бунтовника преко лика америчког официра заљубљеног у Јапанку у филму “Сајонара”, затим нацисте у “Младим лавовима” и хомосексуалца у “Одсјајима у златном оку”.

Као вансеријски таленат, досљедан у својим принципима, оставио је неизбрисив траг у историји свјетске кинематографије.

Брандов гест на додјели “Оскара” за улогу у “Куму”, када је одбио да прими награду, а на бину послао мало познату глумицу, Индијанку из племена Апача Сачин Литлфидер која је прочитала његово писмо о геноциду који је извршен над Индијанцима - један је од највећих “шамара” Холивуду и америчком друштву.

Брандо је у чувеном писму навео да су амерички досељеници двјеста година говорили Индијанцима да положе оружје и да ће направити мир добар за све.

- Након што су положили оружје, погубили смо их. Лагали смо им. Изгнали смо их са њихове земље. Натјерали смо их изгладњивањем на потписивање преварантског споразума, иако смо знали да га се нећемо придржавати. Претворили смо их у просјаке на континенту на којем су живјели онолико дуго колико живот постоји - написао је Брандо.

Његов протест остао је усамљен, а Брандо је послије тог геста добијао све мање понуда за улоге.

Његов посљедњи велики пројекат био је “Апокалипса данас” у Кополиној режији. Брандо се повукао на Хаваје, гдје је провео остатак живота.

Ремек-дјела римског вајарства представљена су на јединственој изложби “Рома Аетерна”(Вјечни Рим) у Збирци стране умјетности Музеја града Новог Сада. Поставка ће бити отворена до 11. септембра.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.