Бранкица Себастијановић за "Глас": Истинито и аутентично не може да буде погрешно

Изазовно је, да. Уосталом, нема много простора да се темељно припремите за улогу. Једном речју, када су такви формати у питању, трудим се да много не компликујем. Брзо се снима, много сцена и када га још закомпликујете, отежате себи, а у резултату се то не примети. Рекла је ово за "Глас Српске" Бранкица Себастијановић, наша позната глумица, поводом гледане серије "Ургентни центар". Истиче да нема простора да се ради темељно на улози управо због формата, објашњавајући да послије великих пројеката увијек тежи ка одмору, затим да ради нешто потпуно другачије.

- Треба пронаћи инспирацију када су тако велики пројекти у питању и мени обично после њих треба неко време да се одморим и радим нешто потпуно другачије. Тако некако одржавам баланс, трудим се да када урадим један такав пројекат хиперпродукције не ускачем одмах у следећи таквог типа - рекла је она.

ГЛАС: Телевизијска публика Вас је запазила, ако се не варамо, у Вашој првој улози, то је улога Љиљане у серији "Самац у браку" редитеља Ивана Стефановића. То је прва улога и прва главна улога! Глумачки почетак из снова о којем сања скоро сваки глумац/глумица. Из данашње перспективе како Вам изгледа то прво велико глумачко искуство?

СЕБАСТИЈАНОВИЋ: Моја прва улога је заправо била у "Синђелићима", лик Еве, али мало после тога је дошла улога у "Самац у браку". Било је доста тешко и сада када погледам нешто из тог периода, видим доста грешака. Та два пројекта су моје прво искуство пред камерама и проблем је што ти док снимаш главну улогу успут и учиш. И наравно да се то све види. И неискуство и несналажење. Али ја сам захвална тим улогама и људима који су ми поверили те улоге и веровали да ја то могу да одиграм.

ГЛАС: Запослени сте у реномираном позоришту лутака "Пинокио". Тамо сте досад одиграли велики број представа, то су махом луткарске представе хваљене од стране релевантних критичара, али та форма позоришта није данас честа. Како се Бранкица Себастијановић сналази у свијету луткарства и шта је мотив, осим љубави према том чудесном свијету лутака?

СЕБАСТИЈАНОВИЋ: Нисам запослена, али доста тамо радим. Мислим да је "Пинокио" управо тај баланс о којем причам. Имам дивне људе са којима радим и много им се радујем. Имала сам среће да сам тамо радила представе које су ме стварно одмарале. Мени је то потпуно нови свет и искуство, даје огроман простор за машту и слободу. Мислим да сам неке своје глумачке кочнице управо успела да разбијем радећи луткарску представу.

ГЛАС: Прве глумачке кораке направили сте у чувеном Омладинском позоришту "Дадов", у којем су стасавали многи познати глумци и велика глумачка имена. То је школа искуства у којој се млади људи и те како могу образовати и максимално припремити за даља школовања. Који су то ментори у "Дадову" оставили највећи утисак на Вашу игру и који су то глумачки савјети које ћете увијек носити у срцу?

СЕБАСТИЈАНОВИЋ: Сва три моја ментора глуме у "Дадову" су ми била изузетно значајна. Први је био Предраг Стојименовић са којим сам сад после много година радила представу "Црвенкапа" у "Пинокију". Елем, после њега је уследио семестар код Кокана Младеновића, а затим код Владимира Јевтовића. Влада је оставио велики утисак на мене још тад у "Дадову". Код њега на часовима сам први пут спознала колико је глума заправо једана сложена уметност. Сећам се да смо код њега радили Шекспирове сонете и начин на који је он нама објашњавао и тумачио те Шекспирове стихове је мене потпуно очарао и заразио глумом.

ГЛАС: Играли сте у нашим најгледанијим серијама, једна од таквих је култна крими-серија "Швиндлери" редитеља Мирослава Лекића, рађена по сценарију Ђорђа Милосављевића. Наиме, улога Кларе коју сте на маестралан начин изнијели, нетипична је рола за наше поднебље, као и сам концепт Швиндлера? Дјеловало је да Вам та жанровска форма баш лежи и да Вас посебно мотивише за рад.

СЕБАСТИЈАНОВИЋ: Да, јако сам уживала да радим такав жанр, било ми је много инспиративно, јер је било потпуно другачије. Генерално бих волела да радим различите жанрове у каријери. Код нас је то баш специфично, ставе те у калуп једног жанра, једне врсте улоге и тешко добијеш прилику да се опробаш у нечему другом. А можда је баш та улога коју си прву заиграо нешто у чему се теже сналазиш. Ја сам рецимо на факултету радила потпуно други тип улога од оних које сам добијала у каријери. Искрено, било ми је изненађујуће како ме људи доживљавају.

ГЛАС: Иза Вас су бројне важне улоге у театру као природној бази сваког глумца, живимо у времену када глумцима славу и мирну егзистенцију доносе серије. Колико је тешко помирити љубав и нужност времена?

СЕБАСТИЈАНОВИЋ: Код мене је то стална борба. Не могу баш у потпуности да правим компромисе. Не учествујем у пројектима који ме баш ничим не инспиришу. Ту сам искрена према себи, не радим нешто за шта ми желудац каже - не никако! Била бих јако несрећна да то радим. Тако да често бирам да не радим и направим паузу док се не појави нешто што ће ми бити инспиративно. И хвала Богу, имам среће, некако увек тако и буде.

ГЛАС: Постоје разни системи којима се користе глумци од Станиславског, М. Чехова, итд. Како изгледа глумачки систем Бранкице Себастијановић из којег гради своје ликове, какви су приступи у градњи ликова?

СЕБАСТИЈАНОВИЋ: Наравно прво у потпуности разумевање лика, што већа идентификација. Разумевање односа које лик гради са другим ликовима. Некада се ту крије доста одговора. Када је истинито и аутентично, не може да буде погрешно. Обожавам да добијем да играм нешто што ми се чини на прву руку потпуно далеко од мене. Ја се онда играм, маштам, изађем из зоне комфора.

ГЛАС: Глума је јавни посао на много начина, пажња медија је велика, али нисте склони претјерано експонирању нити интервјуима. Вјерујете ли да у својим наступима кажете све што треба рећи или се просто држите далеко од модерног схватања медија, као продаје форме без суштине, да не употријебимо неку тежу ријеч?

СЕБАСТИЈАНОВИЋ: Вероватно не кажем све што би требало рећи, али мало је медија у којима уопште било шта можеш да кажеш. Била сам доста присутна у медијима, не својом вољом. И никада ми то није пријало. Није ми пријао начин на који неко себи даје за право да пише о мени. И махом су то били неки чланци без поенте, засновани на сензационализму, ако разумете. Чланци који нису имали везе ни са мојим интервјуима ни са мојим изјавама. Тако да сада бирам коме дајем интервју и због чега.

ГЛАС: Знамо да је тешко говорити о будућности, као што стара пјесма потврђује "ко зна шта нас сутра чека", али морамо Вас питати да ли припремате нешто ново у свијету глуме, можда нека нова улога на даскама које живот значе или се поново враћате у жижу рефлектора и ока камера?

СЕБАСТИЈАНОВИЋ: Почињу ми ускоро пробе за нову представу. То би требало да изађе до краја сезоне. Завршила сам рад на једној занимљивој представи коју једва чекам да почнемо да играмо. За сада је можда рано да говорим о насловима, али ускоро то креће па ће публика имати прилику и да погледа.

ЖЕЉЕ

ГЛАС: Када би се све коцкице поклопиле, да ли постоји нека интимна жеља за улогом или жанром у којем бисте се вољели опробати за своју душу и због чега?

СЕБАСТИЈАНОВИЋ: Имам доста жеља. Волела бих различите ствари да играм. Волела бих неку Шекспирову трагедију некад да одиграм. Исто тако и Чехова. Мислим да су класици јако захтевни, али исто тако једино кроз класике можеш да видиш колико си глумачки сазрео или ниси.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.