Brankica Sebastijanović za "Glas": Istinito i autentično ne može da bude pogrešno

Izazovno je, da. Uostalom, nema mnogo prostora da se temeljno pripremite za ulogu. Jednom rečju, kada su takvi formati u pitanju, trudim se da mnogo ne komplikujem. Brzo se snima, mnogo scena i kada ga još zakomplikujete, otežate sebi, a u rezultatu se to ne primeti. Rekla je ovo za "Glas Srpske" Brankica Sebastijanović, naša poznata glumica, povodom gledane serije "Urgentni centar". Ističe da nema prostora da se radi temeljno na ulozi upravo zbog formata, objašnjavajući da poslije velikih projekata uvijek teži ka odmoru, zatim da radi nešto potpuno drugačije.

- Treba pronaći inspiraciju kada su tako veliki projekti u pitanju i meni obično posle njih treba neko vreme da se odmorim i radim nešto potpuno drugačije. Tako nekako održavam balans, trudim se da kada uradim jedan takav projekat hiperprodukcije ne uskačem odmah u sledeći takvog tipa - rekla je ona.

GLAS: Televizijska publika Vas je zapazila, ako se ne varamo, u Vašoj prvoj ulozi, to je uloga Ljiljane u seriji "Samac u braku" reditelja Ivana Stefanovića. To je prva uloga i prva glavna uloga! Glumački početak iz snova o kojem sanja skoro svaki glumac/glumica. Iz današnje perspektive kako Vam izgleda to prvo veliko glumačko iskustvo?

SEBASTIJANOVIĆ: Moja prva uloga je zapravo bila u "Sinđelićima", lik Eve, ali malo posle toga je došla uloga u "Samac u braku". Bilo je dosta teško i sada kada pogledam nešto iz tog perioda, vidim dosta grešaka. Ta dva projekta su moje prvo iskustvo pred kamerama i problem je što ti dok snimaš glavnu ulogu usput i učiš. I naravno da se to sve vidi. I neiskustvo i nesnalaženje. Ali ja sam zahvalna tim ulogama i ljudima koji su mi poverili te uloge i verovali da ja to mogu da odigram.

GLAS: Zaposleni ste u renomiranom pozorištu lutaka "Pinokio". Tamo ste dosad odigrali veliki broj predstava, to su mahom lutkarske predstave hvaljene od strane relevantnih kritičara, ali ta forma pozorišta nije danas česta. Kako se Brankica Sebastijanović snalazi u svijetu lutkarstva i šta je motiv, osim ljubavi prema tom čudesnom svijetu lutaka?

SEBASTIJANOVIĆ: Nisam zaposlena, ali dosta tamo radim. Mislim da je "Pinokio" upravo taj balans o kojem pričam. Imam divne ljude sa kojima radim i mnogo im se radujem. Imala sam sreće da sam tamo radila predstave koje su me stvarno odmarale. Meni je to potpuno novi svet i iskustvo, daje ogroman prostor za maštu i slobodu. Mislim da sam neke svoje glumačke kočnice upravo uspela da razbijem radeći lutkarsku predstavu.

GLAS: Prve glumačke korake napravili ste u čuvenom Omladinskom pozorištu "Dadov", u kojem su stasavali mnogi poznati glumci i velika glumačka imena. To je škola iskustva u kojoj se mladi ljudi i te kako mogu obrazovati i maksimalno pripremiti za dalja školovanja. Koji su to mentori u "Dadovu" ostavili najveći utisak na Vašu igru i koji su to glumački savjeti koje ćete uvijek nositi u srcu?

SEBASTIJANOVIĆ: Sva tri moja mentora glume u "Dadovu" su mi bila izuzetno značajna. Prvi je bio Predrag Stojimenović sa kojim sam sad posle mnogo godina radila predstavu "Crvenkapa" u "Pinokiju". Elem, posle njega je usledio semestar kod Kokana Mladenovića, a zatim kod Vladimira Jevtovića. Vlada je ostavio veliki utisak na mene još tad u "Dadovu". Kod njega na časovima sam prvi put spoznala koliko je gluma zapravo jedana složena umetnost. Sećam se da smo kod njega radili Šekspirove sonete i način na koji je on nama objašnjavao i tumačio te Šekspirove stihove je mene potpuno očarao i zarazio glumom.

GLAS: Igrali ste u našim najgledanijim serijama, jedna od takvih je kultna krimi-serija "Švindleri" reditelja Miroslava Lekića, rađena po scenariju Đorđa Milosavljevića. Naime, uloga Klare koju ste na maestralan način iznijeli, netipična je rola za naše podneblje, kao i sam koncept Švindlera? Djelovalo je da Vam ta žanrovska forma baš leži i da Vas posebno motiviše za rad.

SEBASTIJANOVIĆ: Da, jako sam uživala da radim takav žanr, bilo mi je mnogo inspirativno, jer je bilo potpuno drugačije. Generalno bih volela da radim različite žanrove u karijeri. Kod nas je to baš specifično, stave te u kalup jednog žanra, jedne vrste uloge i teško dobiješ priliku da se oprobaš u nečemu drugom. A možda je baš ta uloga koju si prvu zaigrao nešto u čemu se teže snalaziš. Ja sam recimo na fakultetu radila potpuno drugi tip uloga od onih koje sam dobijala u karijeri. Iskreno, bilo mi je iznenađujuće kako me ljudi doživljavaju.

GLAS: Iza Vas su brojne važne uloge u teatru kao prirodnoj bazi svakog glumca, živimo u vremenu kada glumcima slavu i mirnu egzistenciju donose serije. Koliko je teško pomiriti ljubav i nužnost vremena?

SEBASTIJANOVIĆ: Kod mene je to stalna borba. Ne mogu baš u potpunosti da pravim kompromise. Ne učestvujem u projektima koji me baš ničim ne inspirišu. Tu sam iskrena prema sebi, ne radim nešto za šta mi želudac kaže - ne nikako! Bila bih jako nesrećna da to radim. Tako da često biram da ne radim i napravim pauzu dok se ne pojavi nešto što će mi biti inspirativno. I hvala Bogu, imam sreće, nekako uvek tako i bude.

GLAS: Postoje razni sistemi kojima se koriste glumci od Stanislavskog, M. Čehova, itd. Kako izgleda glumački sistem Brankice Sebastijanović iz kojeg gradi svoje likove, kakvi su pristupi u gradnji likova?

SEBASTIJANOVIĆ: Naravno prvo u potpunosti razumevanje lika, što veća identifikacija. Razumevanje odnosa koje lik gradi sa drugim likovima. Nekada se tu krije dosta odgovora. Kada je istinito i autentično, ne može da bude pogrešno. Obožavam da dobijem da igram nešto što mi se čini na prvu ruku potpuno daleko od mene. Ja se onda igram, maštam, izađem iz zone komfora.

GLAS: Gluma je javni posao na mnogo načina, pažnja medija je velika, ali niste skloni pretjerano eksponiranju niti intervjuima. Vjerujete li da u svojim nastupima kažete sve što treba reći ili se prosto držite daleko od modernog shvatanja medija, kao prodaje forme bez suštine, da ne upotrijebimo neku težu riječ?

SEBASTIJANOVIĆ: Verovatno ne kažem sve što bi trebalo reći, ali malo je medija u kojima uopšte bilo šta možeš da kažeš. Bila sam dosta prisutna u medijima, ne svojom voljom. I nikada mi to nije prijalo. Nije mi prijao način na koji neko sebi daje za pravo da piše o meni. I mahom su to bili neki članci bez poente, zasnovani na senzacionalizmu, ako razumete. Članci koji nisu imali veze ni sa mojim intervjuima ni sa mojim izjavama. Tako da sada biram kome dajem intervju i zbog čega.

GLAS: Znamo da je teško govoriti o budućnosti, kao što stara pjesma potvrđuje "ko zna šta nas sutra čeka", ali moramo Vas pitati da li pripremate nešto novo u svijetu glume, možda neka nova uloga na daskama koje život znače ili se ponovo vraćate u žižu reflektora i oka kamera?

SEBASTIJANOVIĆ: Počinju mi uskoro probe za novu predstavu. To bi trebalo da izađe do kraja sezone. Završila sam rad na jednoj zanimljivoj predstavi koju jedva čekam da počnemo da igramo. Za sada je možda rano da govorim o naslovima, ali uskoro to kreće pa će publika imati priliku i da pogleda.

ŽELjE

GLAS: Kada bi se sve kockice poklopile, da li postoji neka intimna želja za ulogom ili žanrom u kojem biste se voljeli oprobati za svoju dušu i zbog čega?

SEBASTIJANOVIĆ: Imam dosta želja. Volela bih različite stvari da igram. Volela bih neku Šekspirovu tragediju nekad da odigram. Isto tako i Čehova. Mislim da su klasici jako zahtevni, ali isto tako jedino kroz klasike možeš da vidiš koliko si glumački sazreo ili nisi.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.