Ања Илић: Императив јачање међународне сарадње

Бранислав Предојевић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Велибор Трипић

БАЊАЛУКА - Током протекле четири године поставили смо стабилне темеље за развој филмске индустрије у Републици Српској. Аудио-визуелни центар Републике Српске ради у пуном капацитету.

Тренутно је више од 100 пројеката у фази развоја сценарија, пројекта или производње. Наши филмски радници имали су прилику да учествују у три дугометражне игране копродукције, а кроз институционалну подршку и конкретне пројекте изградили смо повјерење у наш рад, што се види кроз све веће интересовање продуцената и аутора за сарадњу с нама. 
 
Рекла је ово за "Глас Српске" Ања Илић, директорица "Аудио-визуелног центра Републике Српске", објашњавајући шта су суштинске ствари којима се центар бавио у претходне четири године постојања. Поменута установа данас слави четврти рођендан, а Илићева наглашава да се најблаже речено кренуло од нуле да би поставио темеље за развој филмске умјетности у Српској, али да све филмске раднике у Српској чека још много посла, прије свега кроз усавршавања и улагања. - Значајну пажњу смо поклонили едукативним радионицама да бисмо омогућили нашим филмским ауторима додатна усавршавања. Осим тога учествовали смо на ФЕСТ-у у Београду и Европском филмском маркету у Берлину, гдје смо успоставили важне контакте са филмским фондовима и продуцентима те промовисали филмске локације и подстицаје које нуди центар инвеститорима који се одлуче да снимају у Републици Српској, као и могућности које нудимо мањинским копродуцентима, рекла је Илићева.
 
ГЛАС: Као што сте поменули "темељ", прије свега онај креативни у људима који имају идеје и знање неопходно да их реализују, је у великој мјери створен. Шта је то што још треба развијати да би ова филмска конструкција добила "зидове" и "кров" тј. да буде завршена на прави начин?
 
ИЛИЋ: Креативни кадар постоји и расте, али потребно је додатно развијати инфраструктуру и систем финансирања. Недостају нам филмски студији, постпродукцијски центри и успостављен систем финансирања из других извора, приватних инвестиција или европских фондова. Интензивно радимо на едукацији филмских радника и успостављању сарадње са свим релевантним институцијама да бисмо ојачали креативни кадар. Центар пружа подршку и у реализацији завршних студентских пројеката, тако да нове генерације већ приликом прављења завршних филмова имају успостављену сарадњу са центром, што је прилика о којој је моја генерација маштала.
 
ГЛАС: Јасно је да РС има мало тржиште, скромне услове и могућности улагања. Сходно томе развој је једино могућ сарадњом са другима, тј. копродукцијама, да би била превазиђена логистичка и продукцијска ограничења. Колико смо пожељни као копродукциони партнери и шта можемо понудити другима?
 
ИЛИЋ: Постајемо све препознатљивији као поуздан копродукциони партнер. У Берлину смо имали бројне састанке са директорима европских филмских центара да бисмо их упознали са могућностима које мањинским копродуцентима нуди Аудио-визуелни центар, локацијама за снимање и подстицајима. Снимање филмова много кошта и наша прилика јесте у мањинским копродукцијама. Имамо квалификоване филмске раднике и атрактивне локације за снимање. Нашим партнерима можемо понудити квалитетне екипе, конкурентне продукцијске трошкове и могућности суфинансирања кроз наше фондове. Успјешни копродукциони пројекти које смо већ реализовали доказ су да смо атрактиван партнер.
 
ГЛАС: Судећи по филмовима "Изолација", "За данас толико" и "78 дана" копродукциона искуства Центра показала су се добрим избором, како у комерцијалном, тако и критичком погледу. Колико је могуће поставити јасне критеријуме у избору копродукција и на чему се они базирају када је у питању Центар?
 
ИЛИЋ: Критеријуми за избор копродукција заснивају се на неколико кључних фактора: умјетничкој вриједности пројекта, финансијској одрживости и доприносу развоју домаће филмске индустрије. Веома нам је важно да учешће умјетничких и техничких сарадника у филму осигурава промоцију и значајно доприноси развоју аудио-визуелних дјелатности у Републици Српској. У филму "Изолација" визуелне ефекте је радио тим Давида Гатарића из "ЛМЦ" студија из Бањалуке, што је била сјајна прилика да се окушају и стекну искуство рада у једном дугометражном играном филму. Ризик увијек постоји, али трудимо се да пажљиво бирамо пројекте који ће дугорочно донијети бенефите, како нашим филмским радницима тако и публици. 
 
ГЛАС: Центар је учествовао у неколико продукција кратке форме које су представиле нову генерацију режисера и сценариста. Најављени су и дугометражни играни филмови "Кад поново умрем" Немање Савановића и "Чувај га" Синише Грабежа. Какви су планови када је ријеч о промоцији поменутих кратких филмова и до којег су сегмента продукције одмакли дугометражни пројекти?
 
ИЛИЋ: Три краткометражна играна филма настала уз подршку Аудио-визуелног центра Републике Српске: "Џо", редитеља Вука Рађена, у продукцији "Квака 22", "Херкул" редитеља Марка Дукића, у продукцији "Дидаскалије" те "Метак у пушци", редитеља Кармен Обрдаљ, у продукцији "Козара филма" приказана су крајем децембра прошле године на затвореној пројекцији организованој за чланове филмских екипа и пријатеље филма у Бањалуци. "Херкул" је већ увршетен у званични програм Међународног фестивала независног филма у Барселони, што је сјајно. Филм "Кад поново умрем" редитеља Немање Савановића подржан је са 400.000 КМ, а "Чувај га" Синише Грабежа са 600.000 КМ. Оба филма су националне тематике, а продуценти су у фази тражења додатних средстава за снимање филма, што ће вјерујем веома брзо бити ријешено.
Имамо неколико документарних филмова чија ће премијера бити у овој години, а то су "Старац и његов сан" Душка Мазалице, који ће бити представљен на фестивалу у Москви, а потом "Чудо се можда досађује" аутора Јелене Медић, у продукцији куће "Будни", "Пластични Буда, дрвени Исус и огледало" редитеља Бранка Лазића, у продукцији "МЛМ медија", "Фабрика не сме да стане", редитеља Марка Николића, копродуцента Николе Ђаковића и продуцента Небојше Миљковића.
Анимирани филм "Ја сам Акико" чији је копродуцент бањалучки студио "Аеон", биће представљен на фестивалу МОНСТРА у Лисабону, као и на Међународном фестивалу анимираног филма у Штутгарту. "Хурикан", чији је копродуцент такође "Аеон", освојио је награду публике на фестивалу "Анси". Анимирана сцена је умрежена и у њој имамо огроман потенцијал, што Центар препознаје и трудимо се да интензивније подржимо.
 
ГЛАС: Поменули сте да је тим Аудио-визуелног центра РС гостовао недавно на Берлинском филмском фестивалу. Какви су утисци и шта један млади филмски центар добија учешћем на филмским догађајима ове категорије?
 
ИЛИЋ: Берлински фестивал био је изузетна прилика за умрежавање и представљање наших пројеката. Имали смо прилику да разговарамо с потенцијалним копродуцентима и директорима филмских фондова. Овакви догађаји су кључни за јачање видљивости нашег центра и привлачење нових партнера. Веома је важно да будемо присутни на фестивалима, јер је то прилика да наши продуценти успоставе сарадњу са продуцентима из других земаља, што им омогућава да лакше обезбиједе новац потребан за снимање филма. 
 
ГЛАС: Јасно је да су завршетак снимања и дистрибуција дугометражног играног филма приоритет у сљедећим корацима развоја, али, осим тога, шта још обухватају планови Центра у следећем периоду?
 
ИЛИЋ: Центар је објавио календар конкурса и у овој години биће их расписано 13. Планирамо да унаприједимо едукативне програме за филмске ствараоце и у том смислу ћемо већ крајем априла имати радионицу на којој ће наши филмски ствараоци имати прилику да се упознају са правилима наступа на пичинг форумима, који су прилика да представе пројекат и на тај начин покушају добити значајна европска средства за производњу филма. Императив је јачање међународне сарадње у овој години. Настављамо пружати подршку и радити на промоцији свих пројеката које смо подржали да бисмо омогућили што ширу видљивост. У фази је и доношење Правилника о поступку утврђивања критеријума за одређивање категорија подобности, изгледа и садржаја ознаке категорије аудио-визуелног дјела којим ћемо додатно уредити област.
 
ДРАКУЛИЋ
 
ГЛАС: Најављена је и подршка играном филму са темом националног значаја "Страдање српског народа у Другом свјетском рату почетком 1942. године у Дракулићу". Колико се ту одмакло и колико је сама та тема изазов за филмске ствараоце?
 
ИЛИЋ: Већ 28. априла биће расписан конкурс за суфинансирање производње дугометражног играног филма о националној теми страдања српског народа у Дракулићу у Другом свјетском рату. Ово је изузетно значајан пројекат, не само због његове историјске важности, већ и због комплексности тематике која захтијева да прича буде испричана са поштовањем и одговорношћу да бисмо сачували сјећање на жртве и истовремено створили филмско дјело које може допријети до шире публике.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.