"Ајкула" слави 50 година од премијере: Чељусти које су прогутале Холивуд

ЛОС АНЂЕЛЕС - Студио "Јуниверзал" објавио је специјално издање филма "Ајкула" у дигиталном и комбинованом пакету (4К, блу-реј) поводом 50 година од премијере овог легендарног холивудског спектакла.

Прослава јубилеја укључује нови документарац "Ајкула у педесетима: Дефинитивна прича" у режији Лорена Бузуреа, емитовање оригиналног филма и наставака на каналу Ен-Би-Си, а режисер Стивен Спилберг снимио је нови, специјални увод за свој култно дјело.

У питању је Спилбергов трећи играни филм у каријери и остварење које је на много начина створило оно што се данас зове љетни блокбастер и покренуло читав поджанр ајкула-филмова.

Дана 20. јуна 1975. године гледаоци филмова у САД први су доживјели истинско узбуђења и нападе страха због пријетње из океана, а филм ће ући у историју по злогласним маркетиншким триковима, од којих је најпознатије легенда о филму који је уништио љетну туристичку сезону поменуте 1975. године.

У многим аспектима Спилбергово морско ремек-дјело било је случајност. Године 1973. романописац Питер Бенчли смислио је наслов "Чељуст" (Ајкула је домаћи дистрибутерски превод) само 20 минута прије крајњег рока, а на питање уредника шта то значи, одговорио је: "Немам ни најмању идеју, али барем је кратко!" И био је у праву, јер је књига била читана и привукла је именом и насловницом пажњу легендарних продуцената Ричарда Занука и Дена Брауна, који су схватили да је у питању управо материјал за филмски хит. Након неколико покушаја са другим ауторима на крају су ангажовали талентованог холивудског вундеркинда Спилберга, који је као један од ученика Роџера Кормана такође препознао материјал за хит, али се двоумио да га прихвати, јер није желио да буде упамћен као режисер филмова о камионима и ајкулама након филмова "Дуел" и "Шугарленд експрес" и није му се допао Бенчлијев обиман сценарио.

Сценарио је на крају потписан као дјело Бенчлија и Карла Готлиба, с тим да је Бенчли започео с писањем сценарија, а Готлиб га је прерадио и довршио током снимања уз помоћ непотписаних сарадника. У филмској верзији велика бијела ајкула напада посјетиоце плаже острва Амити, што приморава шефа полиције Мартина Бродија (Рој Шајдер) да крене у лов заједно с морским биологом Метом Хупером (Ричард Драјфус) и ловцем на ајкуле Квинтом (Роберт Шо). У улози бескрупулозног градоначелника Лерија Вона је Мареј Хамилтон, а Бродијеве супруге Елен Лорејн Гери. 
Ипак након прерађеног сценарија и уз мањи притисак студија Спилберг је пристао и почео снимање, које се због рада на води почело претварати у мању катастрофу због пробијања трошкова и проблема са техником. Вјештачка механичка ајкула названа Брус (по Спилберговом адвокату), коришћена у филму, толико се често кварила да се у коначној монтажи појавила само четири минута, а у потпуности тек након скоро сат времена. Умјесто тога Спилберг се вођен Хичкоковом естетиком "непознате опасности" фокусирао на страх и пријетњу, а остало је историја.

Један од чланова глумачке екипе поменути Драјфус био је касније врло јасан о томе да се ово снимање могло претворити у катастрофу умјесто у биоскопски хит. 

- Почели смо филм без сценарија, без глумачке екипе и без ајкуле - рекао је Драјфус. Ипак, Спилберг је већ тада показао вјештину и таленат да окрене ствари у своју корист, што ће га врло брзо претворити у краља Холивуда. Инсистирајући на томе да је ајкула главна звијезда филма, смањио је трошкове филма не ангажујући велике звијезде, већ поуздане, али мање познате глумце попут Шајдера, Шоа и Драјфуса, а уз помоћ камермана Била Батлера и композитора Џона Вилијамса извукао је максимум из отежаних услова на самом сету. Мудро пустивши да глумци импровизацијом надограђују текст, а да страх од невидљивог замијени ефективност појаве ајкуле, додатно је подигао узбуђење и напетост, рачунајући да хипнотисана публика неће размишљати о пропустима.

Иако су пробне пројекције биле добре, Спилберг је био убијеђен да никад више неће радити у филмској индустрији, јер нико прије њега није троструко пробио план снимања са 55 снимајућих дана на 159, као ни буџет за неколико пута. Испоставило се да је публика, жељна филмова који доносе класичну биоскопску забаву умјесто тешких драмских тема седамдесетих, прихватила "Ајкулу" са одушевљењем. За мање од двије седмице филм је вратио трошкове продукције и постао је број један у Америци мање-више цијело љето 1975. године. До краја приказивања био је филм с највећом зарадом свих времена, рекорд који је држао све до појаве "Ратова звијезда" двије године касније. 

У року од неколико седмица постао је културни феномен, а није требало много више времена да Холивуд препозна потенцијал у овом филму и услиједио је талас спектакуларних остварења (многи засновани на бестселер романима) који су приказани током љета у биоскопима широм земље, подржани великим маркетиншким буџетима. Двије године касније стигао је поменути блокбастер Спилберговог компањона Џорџа Лукаса "Ратови звијезда", који се показао још успјешнијим од "Ајкуле" и учврстио тај модел објављивања као нови индустријски стандард. Испоставило се у претходних пет деценија да су чељусти морског пса, осим пет жртва у филму, дефинитивно прогутале и Холивуд и да се посљедице угриза још осјећају у филмској умјетности.

Разумјети утицај овог филма је лако, јер још живимо у свијету којим владају многи богатији продуценти, али нажалост не и претјерано креативни ствараоци. Разумјети зашто је имао такав утицај је мало теже. У својој књизи "Дневник ајкуле" косценарист филма Карл Готлиб, рекао је да жели да може схватити која је формула за стварање иконичног дјела, али да му процес и даље остаје мистериозан и непознат.
Филм је од Спилберга направио најтраженијег филмског ствараоца у Холивуду у то вријеме, човјека који је могао пружити спектакл, али и испричати приче које су заокупљале машту јавности, а убрзо су услиједили и нови хитови. У годинама након "Ајкуле" режирао је филмове попут "Блиски сусрети треће врсте", "Отимачи изгубљеног ковчега " и "Е.Т.", који су били хитови на благајнама, поставили нове рекорде и изградили његову репутацију филмског ствараоца као машине за блокбастере. 

Оригинална "Ајкула" је такође изњедрила три наставка и безброј имитатора, покрећући нови талас филмова о нападима животиња, укључујући "Пирану", "Гризлија", "Алигатора" и друге.

У сваком случају "Ајкула" је више од пуког дијела историје филмских блокбастера. 

Сад слави 50 година, али и даље дјелује као филм који је могао бити објављен јуче, мајсторска класа напетости и расплета, врхунске глуме те надахнуте употребе камере и музике. Укратко, као оно што он јесте у својој суштини, филмско ремек-дјело. 

ПОСТЕР

Успјех филма не може се приписати ниједном елементу продукције или изласка, пошто је то био уникатан и савршен спој стотину различитих паметних одлука. 

Ипак значајну заслугу у тријумфу сноси један од најпознатијих филмских плаката у историји са сликом ајкуле која израња из дубине да би напала пливача који ништа не слути. Дјело је насликао умјетник Роџер Кастел, а заправо је адаптирано са његове меке корице за Бенчлијеву књигу. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.