У току 42. сазив ликовно-еколошке колоније на Бардачи: Нестајући рај инспирација свјетским умјетницима

СРБАЦ - Гледајући Бардачу не проналазим разлику између ње и моје домовине Индије, само је начин споразумијевања одређена баријера, али ми умјетници говоримо душом, осјећањима и љубављу, што је универзални језик.

Ово су ријечи Бабите Дас, професорице и сликарке из Калкуте, једне од учесница 42. сазива Ликовно-еколошке колоније „Бардача-Србац“ која је почела са радом 4. јула и окупља више од 30 умјетника из 13 земаља свијета који стварају на тему „Рај који нестаје“.

Осим што ради акриликом и графиком, индијска умјетница се сналази и у другим техникама, а бави се и вајарством.

- Моје слике су се мијењале од јутра до мрака. Обилазили смо Бањалуку и околину, видјела сам природне љепоте овог града и неке културно-историјске споменике, и када сам се вратила у Бардачу, платно је постало другачије. Инспирацију сам црпјела из сваког сусрета - рекла је Бабита.

Словеначки сликар Предраг Сзилваси први пут борави на Бардачи. Његова техника спаја акрил, политуре, златне и сребрне листиће, али порука је јасна и универзална.

- Као умјетник не размишљам да ли ће неко прихватити мој стил. Најважније је да истрајем на властитој идеји, то је оно што чини умјетност аутентичном. Свако од нас доноси своју технику и културу, али оно што нас повезује је искрена потреба да кроз умјетност пошаљемо поруку о природи, о свијету у којем живимо, о ономе што губимо, а не примјећујемо - истакао је он.

Наташа Поповска из Охрида учествује трећи пут и свједочи о посебној енергији коју носи Бардача.

- Овдје долазимо да прочистимо себе и побјегнемо од буке и стреса свакодневице, да се вратимо себи и природи. Слике су мој начин да изразим оно што ријечима не могу, пејзажи, коњи, све што ме овдје додирне улази у мој рад. Радим техником уља на платну и сваки потез је реакција на оно што осјећам - рекла је Поповска.

Један од највјернијих учесника колоније, академски сликар Милован Чикић из Градишке, говорио је о контрасту између гашења природног резервата и ширења умјетничке колоније.

- Бардача као резерват нестаје, али као умјетничко средиште јача. Из године у годину имамо све више учесника и све већу пажњу. То је наша нада, да кроз умјетност сачувамо оно што природа губи. Ова колонија је као феникс, сваке године се изнова рађа. То је оно што је чини посебном - поручује Чикић.

Директор Центра за културу и спорт Србац Радован Митраковић каже да су ове године имали 35 пријављених умјетника, али је троје било спријечено да дође, укључујући и умјетницу из Енглеске која ће накнадно доставити своје радове. 

- Ове године смо проширили програм, поред сликара и вајара, одржана је и школа сликања за дјецу и младе из Српца. Циљ нам је да колонија прерасте у међународни умјетнички симпозијум - наглашава Митраковић.

Завршна изложба насталих радова биће одржана сутра у 19 часова у Градској галерији „Рајко Петковић“ у Српцу.

ПОДРШКА

У посјети сликарима синоћ је био и начелник општине Србац Млађан Драгосављевић који је рекао да је ово изванредна прилика за промоцију природног и културног насљеђа општине Србац.

- Ови радови ће у будућности красити зидове градске галерије која носи име по оснивачу бардачке колоније и оваквим богатством умјетничких дјела, која су настајала у протекле четири деценије, може се похвалити ријетко која локална заједница у Српској - рекао је Драгосављевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.