У Бечу се одржава Светосавски бал, велико окупљање Срба у дијаспори

БЕЧ - У Бечу се данас одржава Светосавски бал, који представља најпрестижније окупљање српске заједнице у главном граду Аустрије и истовремено је дио чувене бечке балске сезоне и светосавских свечаности.

Званични програм Светосавског бала, који се одржава у палати Хофбург и ове године обухвата спој двије културе и на њему се изводе како бечки валцер, тако и традиционалне српске игре. Светосавски бал се одржава 26-ти пут у Бечу.

Оперске арије и шансоне су дио балског програма као и неизоставни „Српски кадрил“ Јохана Штрауса Млађег. Светосавски бал годинама уназад окупља грађане српске заједнице у дијаспори, а ове године међу извођачима ће бити Етно група Траг у пратњи Симфонијског оркестра Српског народног позоришта, Епархијски мјешовити хор „Корнелије Станковић“, пјевач Саша Васић и Биг бенд Нови Сад, Роберт Пешут „Манифико“ и бенд, али и бројни други.

На догађају у Бечу одржаће се и добротворна аукција са циљем прикупљања средстава за куповину куће породици Дукић из Србије, а тај хуманитарни пројекат реализује се у сарадњи са организацијом „Срби за Србе“.

Међу балским гостима су и гости из сфере културе, образовања и науке, дипломате, свештенство, али и студенти и бројни други грађани како српске тако и аустријске националности.

Идеја за организовањем оваквог бала настала је када је друштво „Јохан Штраус“ затражило подршку српских привредника у Аустрији за штампање сабирних дјела Јохана Штрауса, у оквиру којих се налазио и „Српски кадрил“.

Трагајући за историјатом настанка те композиције дошло се до податка да је кнез Милош Обреновић, који је од 1842. године живио у Бечу и посјећивао бечке балове, дао налог Штраусу Млађем да напише музику за тадашњи Славенски бал.

Тако је настала композиција „Српски кадрил“, а иста је први пут изведена у Бечу 1846. године.

Милош Обреновић је Славенским балом желио да окупи Србе који су у то вријеме живјели и радили у аустријској пријестоници, а међу њима су били Вук Стефановић Караџић и Бранко Радичевић.

Први пут 1998. године у Бечу је обновљена традиција Славенског бала али под називом „Светосавски бал“, по првом српском архиепископу и просвјетитељу Растку Немањићу - Светом Сави.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.