Фото: Стваралаштво из пустоши дигиталног свијета
БЕОГРАД – У великом салону Банског двора 22. јануара (сриједа) 2025. године у 19 часова одржаће се отварање изложбе "Други круг" академског сликара Павла Ћурчића из Београда.
"Како онај који је кренуо у други круг трке види исту стазу којом је малочас прошао? Њена истовjетност садржи у себи негацију протока, можда јер се као доказ протицања времена често узима простор и његова промjена. Тако би бесконачно путовање било апсолутно сагласно са протоком времена. Стојећи у једном мјесту субјекат би негирао тај проток. Ићи истом стазом по други пут, би том логиком могло бити, удвостручавање негације, успоравање времена. Оно што је непромjенљиво остаје, а миjења се његов контекст. Тако стаза остаје иста, али тркач је промијењен", пише у најави изложбе..
Историчарка умјетности Миња Јовичин истиче да Ћурчић у својим сликама користи различите технике те да се и те како бави садржајем.
- Павле Ћурчић у својим сликама користи различите технике, наизглед следећи праксу сугестивног енформела, кроз уметање свеколиких несликарских материјала приликом стварања, али се ипак и те како бави садржајем - каже Јовичинова.
Кустоскиња наводи да млади умјетник у слику уводи елементе које сматра најмање могућим да се на слици нађу.
- У слику као појам високе уметности уводи оне елементе које сматра најмање могућим да се на тој слици нађу, са друге стране, имплементира дела из историје уметности вековима перципирана као тачке дивљења, пунктове културне и материјалне вредности, у својеврсну свеобухватну сцену унутар платна - рекла је Јовичинова.
Сам Ћурчић улоге својих радова, које су се одређеним мотивима наметалe и самим амбијентом, каква је, на примјер, профилактичка улога лавова, смјештених углавном испред портала, сада постају ако не потпуно изгубљене, онда засигурно из коријена промијењене, налазећи се у простору пустиње, без икакве грађевине, а понајмање портала. Обесмишљавање свих познатих улога насликаних предмета, отвара широко поље у коме је све могуће што чини да једнаку вриједност може имати бензинска пумпа и један антички храм, или анимирани лик из јапанске манге и Афродита са Милоса, и слично.
Јовичинова наводи да Ћурчић псеудосакралним призорим са сценама из урбаног живота ствара амбијент могућности и натрпаности, те да на тај начин креира кадрове који личе на недовршена дигитална поља.
- Мешајући псеудосакралне призоре са сценама из урбаног живота и вредностима популарне културе, Павле ствара амбијент могућности и натрпаности, којој су супротстављени полупразни хоризонти, заједно креирајући кадрове који наликују на недовршена дигитална поља. Уопште алудирајући на својеврсну представу човека и једне од могућих димензија представљања нашег света, творевина и нашег наученог наслеђа - рекла Јовичинова.
Павле Ћурчић рођен је 6. марта 1998. године у Београду. Године 2013. уписује Школу за дизајн, смјер графички дизајн. Током школовања учествовао је на неколико групних изложби. Године 2017. добија награду за најбољи матурски рад на одсјеку. Исте године уписује Факултет ликовних уметности на смјеру сликарство. Као добитник више признања, 2018. године осваја другу награду за плакат на тему циркуларне економије. Године 2019. осваја прво мјесто за плакат на тему очувања природе и губитка биодиверзитета. Дипломирао је на Факултету ликовних уметности у Београду, одсјек сликарство, 2021. године, а мастер студије на истом одсјеку завршио је 2022. године.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.