Ретроспектива мајстора "Девете Умјетности": Алекса Гајић излаже у галерији "Хаос"

БЕОГРАД – Изложба под називом "Гајић гаји ћ" познатог стрип цртача, илустратора и аутора анимираних филмова Алексе Гајића, биће свечано отворена у уторак, 31. марта, у 20 часова у галерији "Хаос".

Поставка је конципирана као мања ретроспектива која обухвата све врсте цртежа овог умјетника. Част да отвори изложбу припала је чувеном карикатуристи Душану Петричићу, док је пратећи текст под насловом "Каталогизација: идеја, пужева, којечега" написао Стефан Митић Тићми.

Унеобичавање стварности кроз цртеж

У свом осврту на хировитост идеја и Гајићев специфичан однос према стваралаштву, Митић Тићми наглашава умјетникову потребу да константно истражује нове оквире и форме изражавања.

"Кад неко Алекси Гајићу каже: – Гледај ван из кутије, он се, из ината, усели у њу. Унесе четке, конопце и боје. Ошашави све што се ошашавити може. Унеобичи, разбије, рашчивија. А онда, кад му досади, пређе у другу кутију. Бувљачку, дрвенасту, без терасе, са погледом на ово и оно. Па у сљедећу, па у сљедећу. И тамо гдје је био више није. Тамо гдје је био сада су знатижељне очи и усклици: вау! вау!", наводи Митић Тићми у каталогу изложбе.

Пут од "Забавника" до француског тржишта

Алекса Гајић је рођен у Београду 20. маја 1974. године. Дипломирао је на Факултету примијењених умјетности у класи професора Растка Ћирића, а његов дипломски рад био је колор-стрип албум "Technotise", који је касније прерастао у култни анимирани дугометражни филм.

Гајић је изградио богату каријеру која се креће између домаћих и свјетских оквира:

• Од 1996. до 2006. године био је стални сарадник листа "Политикин забавник".
• Од 2000. године ради за истакнуту француску издавачку кућу "Soleil", гдје је објавио девет колор-албума.
• У Србији и региону препознатљив је по ауторским албумима кратких стрипова као што су "U šrafovima", "Skrepbuk", "Pljosnati strip" и "Koordinatna trilogija".

Кроз свој рад, Гајић је успио да споји техничку прецизност и безграничну машту, стварајући свјетове који натјерају посјетиоце да, како каже Митић Тићми, заћуте и трагају за мјестом гдје се сакрило чудо.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.