Отворена изложба "Сећања у слици" породица несталих и погинулих Срба у Хрватској

БЕОГРАД - Изложба слика "Сећања у слици" породица несталих и погинулих Срба у ратовима деведесетих у Хрватској отворена је данас у Кући краља Петра у Београду, а истовремено је одржана и промоција четвртог дијела књиге "Кад чекање и неизвјесност успоре ритам живота".

Комесарка за избјеглице и миграције Наташа Станисављевић је рекла приликом отварања изложбе да Комесаријат за избјеглице и миграције више од 20 година сарађује са Удружењем "Суза", које је и организовало изложбу.

"Подржавамо све активности и оно што је најважније, да се глас жртава и њихових породица чује, призна и поштује. За нас у Комесаријату то није само професионална обавеза, већ и људска дужност", рекла је Станисављевић.

Према њеним ријечима, овај пројекат је важан због тога што може да допринесе процесима помирења, разумијевања и сазнавања истине.

"Вјерујемо да ће ова књига, као и претходне три наставити да говори у име оних који то више не могу, али је зато важно да се кроз ову књигу и ове радове чује оно што је најважније. То су свједочења и то је истина", нагласила је Станисављевић.

Предсједник Комисије за нестала лица Владе Србије Вељко Одаловић рекао је да аутори слика и сјећања нису представили само своје личне приче и трагедије, већ и приче које универзално представљају страдање српског народа.

"Имамо обавезу да чувамо сјећања и ширимо причу о свима њима и о снази породица које су највеће жртве у свему томе. Морамо да будемо са њима и то је најмање што можемо да урадимо", рекао је он.

Одаловић је истакао да је неопходно да се укаже на злочине који су почињени и ко су жртве јер, како је рекао, ти људи су били криви само због тога што су жељели да остану да живе у својим кућама и због тога што су Срби.

"Ове слике говоре о томе одакле су људи јер они нису сликали туђе куће, него су то сјећања која су оставила најљепша сјећања", поручио је он.

Како је рекао, већина испричаних прича се десило на подручју Хрватске која не жели да сарађује у процесу проналаска несталих лица.

"Пет година нисмо отишли на ексхумацију у Хрватску, али то не треба никога да обесхрабри јер нећемо одустати, али њихово понашање и понашање Приштине у истом процесу је нешто о чему морамо да говоримо јавно и пред међународним организацијама да их подстакнемо да учине веће напоре да се вратимо процесу у ком смо до сада заједнички ријешили преко 2.000 случајева несталих лица", нагласио је Одаловић.

Предсједник Комисије за нестала лица је истакао да постоји идеја да се ова изложба слика прикаже и у иностранству, а план је да током јесени слике буду изложене у Женеви.

Руководилац пројекта "Подршка ЕУ изградњи повјерења на Западном Балкану" у Србији Гојко Пантовић је изјавио да је захваљујући спровођењу тог пројекта 2024. године додијељено око 578.000 евра за реализацију иницијатива организација цивилног друштва.

"Свему је претходио јавни позив, а селекција је вршена на основу потенцијала који имају за рјешавање негативног насљеђа ратова деведесетих, да даље промовишу мир и сарадњу у региону, као и да доприносе заштити права жртава и њихових породица", рекао је Пантовић.

Генерални секретар Црвеног крста Србије Љубомир Миладиновић рекао је да изложба слика не представља само умјетнички чин, већ је и отпор према забораву.

"Ова изложба је глас свих који су нестали, али нису нестали из наших мисли и срца. Сваки рад овдје изложен носи невидљиву нит која повезује прошлост и садашњост, бол и наду, тиху патњу и неуморну борбу за истину", истакао је он.

Огњен Гогић из Центра за развој демократског друштва Еурополис рекао је да је кроз пројекат "Нови приступ меморијализацији" настало по 30 ликовних и литерарних радова који су објављени у двије публикације.

"Сва та дјела су свједочанство неком животу који је прекинут. Дјела су настала кроз свједочења чланова породица, кроз умјетничке радионице и психолошку подршку. Породице су поново отварале своје ране и причале своје животне приче да бисмо овјековјечили живот чланова њихових породица које је рат однио", нагласио је Гогић.

Ћерка Петра Боровнице који је нестао 5. августа 1995. Радмила Крстић рекла је да је њен отац нестао на Сувој Међи у Општини Двор на Уни.

"И дан данас га тражимо и надамо се да ће све ово бити ријешено", рекла она након што је прочитала одломак сјећања на свог оца.

Изложба у Кући краља Петра ће бити отворена до 30. априла.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.