Објављена графичка новела "Мрак": Српски вампири на руски начин

БЕОГРАД – Недавно је објављена графичка новела "Мрак", прво издање новоосноване издавачке куће "Хоyа Боокс" и ауторског тандема који чине Денис Мусајев и илустратор Јуриј Замишљајев, познат и под псеудонимом Јан Вернес.

Ово луксузно опремљено издање на око 260 страна у боји инспирисано је српском митологијом и легендом о чувеном балканском вампиру Сави Савановићу.

Мусајев и Вернес преселили су се у Србију прије три године и одмах почели да упознају нову средину. Управо из жеље да истраже српску историју, културу и народну традицију настала је идеја за графички роман "Мрак".

У средишту приче налази се дјевојка Драгана, коју ће сплет необичних околности довести на саму границу између свијета живих и свијета оних који су већ једном умрли. Дуго прије него што је у Европи постала позната ријеч "вампир", на Балкану су постојале бројне приче о повампиреним покојницима. Према народним вјеровањима, они су узимали животе својих ближњих, уништавали стоку, односли род и доносили невријеме.

Међутим, поставља се питање: ако су вампири толико моћни и крволочни, зашто становници једног села већ 40 година нису видјели ниједно чудовиште? Одговор на то питање Драгана ће сазнати против своје воље.

Аутор Денис Мусајев, иначе историчар по образовању, темељно је истраживао балканску митологију и народна вјеровања. Посебно га је инспирисала приповијетка Милована Глишића "После 90 година", у којој се лик Саве Савановића појављује тек на неколико страница.

- Од самог почетка смо одустали од класичне идеје да је вампир апсолутно зло. Хтјели смо да покажемо да митови настају онда када нешто не можемо да објаснимо и да се стално мијењају када се нечија истина не поклапа са нашом - рекао је Мусајев. Он додаје да је у новели Саву Савановића намјерно приказао другачије од класичног хорор чудовишта.

- Умјесто бледог чудовишта са крвљу на уснама, покушали смо да прикажемо вампира као рефлексивног мртваца са недовршеним пословима - каже аутор.

Приликом рада на сценарију Мусајев се ослањао на радове бројних етнографа и истраживача народне традиције, међу којима су Вук Караџић, Вук Врчевић, Сретен Петровић и Шпиро Кулишић. Као важан извор послужио му је и "Српски митолошки рјечник", док је у потрази за записима о народној медицини користио радове Радењковића, Лазаревића и Живковића. Аутори истичу да нису тежили потпуној историјској тачности, али су настојали да што вјерније прикажу живот у Србији почетком XIX вијека.

Графичка новела "Мрак" објављена је у тврдом повезу, на 266 страна у боји, и доступна је на три језика, српском, руском и енглеском.

• СЕРИЈАЛ

Иако у почетку није било планирано да "Мрак" постане дио ширег серијала, позитивне реакције читалаца подстакле су ауторе да размисле о наставку.

- Нисмо очекивали да ће књига привући толико пажње. Схватили смо да се ова тема ријетко обрађује, а нама је било важно да упознамо земљу коју данас зовемо својим домом. Већ сада размишљамо о новим причама инспирисаним легендама - каже Мусајев.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.