Маја Милуновић за "Глас": Будућност је сада, послије ће бити касно

Припрема ове изложбе јесте била, у ствари, нешо ново за мене, пошто ми је ово прва самостална изложба до сада. Иако сам је ја третирала слично као било који претходни пројекат за који сам требала да осмислим концепт и тему, ипак је ту било много нових изазова које је требало превазићи.

Рекла је ово за "Глас Српске" графички дизајнер Маја Милуновић, коментаришући настанак изложбе "Загријавање", која је отворена у Галерији "Плус" Музеја савремене умјетности Републике Српске. Милуновићева је добитница Награде МСУРС за најбоље радове на "Годишњој изложби радова студената" Академије умјетности УНИБЛ у 2025. години на Одсјеку за графички дизајн, а поводом ове поставке додаје да јој је изложба на тему екологије дивно искуство које јој даје вјетар у леђа за даљи рад

- Самим тим ова изложба једно дивно искуство које ће свакако да ми помогне и да вјетар у леђа за мој даљи рад. Све је кренуло од идеје, жељела сам да осмислим концепт који ће да увезује радове цијеле изложбе и у првом маху сам имала неколико тема, али сам се на крају одлучила за екологију, рекла је Милуновићева.

ГЛАС: Изложба у "Галерији Плус" обухвата илустрације, просторну инсталацију и видео-анимацију. Можете ли нам рећи нешто више о томе како је текао процес примпреме за ову изложбу те који од ових медија Вам је био најизазовнији за рад?

МИЛУНОВИЋ: Сам концепт изложбе је започео на папиру у виду скица. Сагледавши простор галерије, почела сам да размишљам шта и како бих уклопила баш у тај простор. Истовремено, почела сам да интензивно истражујем и сакупљам конкретне податке о еколошкој кризи који су ми били референтна тачка и инспирација из којих су радови и произишли. У читавом овом процесу, велика подршка ми је била Жана Вукичевић, кустоскиња изложбе.

Приликом рада, најизазовније су биле просторне инсталације, како прије нисам имала прилику да радим тако нешто, требало је све да се спроведе од почетне идеје па до реалне поставке у простору и да се размишља на другачији начин, у смислу како ће изгледати у простору и колико је уопште изводљиво.

ГЛАС: Ваша генерација практично одраста са свјешћу о климатској кризи као стварности, а не као далекој будућности. Да ли је ова изложба заправо Ваш лични бунт против пасивности друштва према проблему који ће највише погодити управо младе?

МИЛУНОВИЋ: Сматрам да се о климатској кризи и о климатским промјенама, које већ сада увелико осјећамо, не прича довољно. Иако ће климатске промјене још теже погодити будуће генерације, оне већ сада, у овом тренутку, угрожавају многе животе, како људске тако и животињске и биљне. Будућност је сада, а ми, нити смо припремљени за климатске промјене, нити радимо довољно по том питању. Људи, углавном, нису довољно едуковани о овој теми, па је мој циљ био да свако ко посјети изложбу сазна нешто ново и са тим новим сазнањима можда и промијени нешто у својој свакодневици што би касније помогло нашем окружењу, јер чак су и мале промјене важне, а са буђењем свијести на овај начин, доћи ће и до већих промјена на боље.

ГЛАС: Тема еколошке кризе је глобална, али како мислите да домаћа, локална публика реагује на ове теме? Да ли умјетност код нас има моћ да пробуди еколошку свијест или умјетност заправо има моћ да пробуди само појединца својом емоцијом?

МИЛУНОВИЋ: Локална публика, по мом мишљењу, не разликује се много од остатка свијета. Еколошка криза је генерално заборављена. Свако живи у неком свом микросвијету заборављајући на ширу слику и какав је утицај било ког људског дјеловања на околину која нас окружује. Не размишљамо да смо сви ми дио једног система у којем свако живо биће има одређену улогу, а наша неодговорност према остатку популације планете доводи до урушавања тог система. Тако да чак и ако се буди само појединац, особа по особа, како вријеме буде пролазило, доћи ће се и до колективне свијести. Умјетност је захвалан медијум за то јер може да изазове емоцију и учини овако сложене теме видљивим и блиским широј публици, али она не може и не треба да дјелује сама, потребно је да се систематски прича о еколошким проблемима у медијима, у школама, да се људи едукују на различите начине јер само тако ће најефектније доћи до промјена у односу људи према природној средини.

ГЛАС: Као добитница Награде Музеја савремене умјетности Републике Српске за најбоље радове на Академији умјетности, добили сте прилику за ову самосталну изложбу. Колико је ова врста институционалне подршке важна за младе умјетнике у Републици Српској на самом почетку њиховог професионалног пута?

МИЛУНОВИЋ: Ова прилика, коју ми је пружио Музеј савремене умјетности Републике Српске, заиста је од великог значаја. Рад на самој изложби је био једно ново и посебно искуство и веома сам захвална што сам добила могућност да прођем кроз то. Поред тога, оваква награда, не само да даје признање за све уложено вријеме и рад, већ пружа и било ком младом умјетнику прилику да његова дјела види и примијети шира публика. Подршка институција и оваква указана прилика битна је одскочна даска за сваког младог умјетника и може да отвори многа врата на даљем путу кроз професионалну каријеру.

ГЛАС: Генерално, кад смо код умјетности, шта су биле кључне кординате у Вашем формативном периоду, које су вас усмјериле према графичком дизајну и умјетности као животном позиву?

МИЛУНОВИЋ: Још од када сам била мала, увијек сам имала склоност према цртању и сликању и била фасцинирана фантастичним, измаштаним свијетовима и ликовима које сам и сама онда покушала да дизајнирам и креирам. Касније сам се почела доста интересовати за дигиталне медијуме и програме, па ме је то навело да се окренем ка графичком дизајну. Некако је то био природан пут који ме довео до Академије умјетности, и пут на којем је моја породица увијек била ту као константна подршка, а онда касније на Академији, и моја професорка Јелена Грубор је била ту да ме подржи у раду на сваком мом пројекту.

ГЛАС: На јесен одлазите на мастер студије секвенцијалног дизајна и илустрације на Универзитет у Брајтону. Шта очекујете од тог новог поглавља и да ли планирате да наставите да се бавите ангажованом умјетношћу?

МИЛУНОВИЋ: Циљ на мастер студијама ми је да стекнем нова искуства и да научим нове ствари у једној новој и другачијој средини. Брајтон је један шарен, умјетнички град који пружа многе прилике младим умјетницима. И свакако, мој план је да се и даље бавим ангажованом умјетношћу у нади да могу бар на тај начин да допринесем мало више нашем друштву и нашој околини, како би се људи пробудили и почели да раде ка позитивним и лијепим промјенама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.