Културна јавност Републике Српске опрашта се од Видосаве Виде Грандић

БАЊАЛУКА - Својим радом и визијом Видосава Грандић обликовала је савремену културну сцену Бањалуке и Републике Српске, трајно оставивши траг у развоју музејске, галеријске и културне праксе. Наш колектив Вам посебно захваљује за све што сте нам оставили у насљеђе!

Овим ријечима се колектив Музеја савремене умјетности Републике Српске опростио од своје бивше директорице и једног од оснивача Видосаве Виде Грандић, која је преминула  у 91. години живота.

Била је прва историчарка умјетности у Бањалуци када од 1965. године свој професионални и животни пут везује за овај град гдје је, кроз рад у Умјетничкој галерији, данашњем Музеју савремене умјетности Републике Српске и Дому културе, данашњем Културном центру Бански двор, као дугогодишњи директор обликовала културну сцену, институције и генерације стваралаца.

Рођена је у Београду 1934. године, гдје је завршила основну школу, Гимназију и Филозофски факултет, Одсјек за историју умјетности.

Од 1966. до 1971. године ради као кустос "Експозитуре сарајевске Умјетничке галерије" у Бањалуци. У том периоду приређује више изложби босанскохерцеговачких и југословенских умјетника, као и ретроспективу с монографијом сликара Божидара Николића. Активно учествује у конципирању "Јесењег салона", који из локалне иницијативе израста у значајну југословенску ликовну манифестацију. Послије земљотреса (1969 - 1970) учествује у акцијама спасавања сакралне баштине: манастира Гомионице, фрањевачког самостана на Петрићевцу и самостана "Марија Звијезда" у Трапистима. Истовремено учествује у великој акцији солидарности југословенских и свјетских умјетника, захваљујући којој Бањалука добија више од 700 умјетничких дјела.

Од 1971. године ради као кустос у новооснованој Бањалучкој ликовној галерији, а 1973. именована је за директора Умјетничке галерије Бањалука. Период обиљежава интензиван рад на збрињавању поклоњених дјела, ширење изложбених активности и настојање да галерија добије властити простор. Припрема бројне значајне изложбе, међу којима се издвајају ретроспективе Шпире Боцарића (1978), Енвера Штаље (1978) и Пере Поповића (1980), све са пратећим монографијама.

Од 1980. до 1984. године члан је Умјетничког савјета Ликовне колоније "Почитељ". Као гост француског Министарства културе 1980. борави у Француској. Као комесар изложбе "Југословенска графика и цртеж" борави 1981. и 1982. године на Кипру и у Португалији, гдје поставља изложбе у Ларнаки, Никозији, Лисабону и Евори и одржава научно-стручна предавања. Учествује у изради елабората за санацију старе жељезничке станице, у којој је 1981. свечано отворена нова зграда Умјетничке галерије Бањалука. Од 1980. до 1983. ради и као спољни сарадник Радио Бањалуке у емисији "Портрети стваралаца". Од 1982. до 2002. године директор је Дома културе, касније Бански двор - Културни центар". Заједно са сарадницима гради мултимедијални центар који Бањалуци доноси најзначајније умјетничке програме из свих области. Године 1990. иницира оснивање Бањалучког камерног оркестра. Од 1992. године учествује у обнови светосавских свечаности у Бањалуци и обнови рада СПД "Јединство".

У периоду 1992 - 1995. Дом културе остаје један од ријетких простора са континуираним програмима. Од 1996. је члан Умјетничког савјета Ликовне колоније "Вишеград".

Иако је 2002. године отишла у пензију, наставља активно да дјелује у културном животу Бањалуке и Републике Српске. Ради као стручни сарадник РТРС-а на циклусу емисија о српском грађанском сликарству. Била је предсједник УО Музеја савремене умјетности (2004 - 2008), предсједник Умјетничког савјета колоније "Тврђава" Добој (2004 - 2009), и предсједник Умјетничког савјета Интернационалне колоније партнер градова Бањалука (2006 - 2010).

Била је чланица Међународног удружења ликовних критичара, учесница међународних културних програма и добитница бројних признања за допринос култури и умјетности, од којих се посебно треба истакнути "Златни грб Бањалуке" 2014. године. Иза ње су остали кћерка Зорана и син Александар, унуци и праунука.

Видосава Грандић ће бити сахрањена данас (субота) 6. децембра у 12. 30 часова на градском гробљу Врбања.

БИБЛИОГРАФИЈА

Током каријере објављује велики број научно-стручних текстова. Аутор је књиге "Шпиро Боцарић - Перо Поповић - Божо Николић у српском грађанском сликарству БиХ 1900-1941" (2003), "Михаило Ракита три деценије стваралаштва", "Душан Симић: Слике" и бројне друге.

Током вишедеценијске каријере припремила је и приредила више од стотину изложби, студијских текстова из области ликовне умјетности и ретроспектива домаћих и регионалних умјетника, међу којима су Шпиро Боцарић, Перо Поповић, Божо Николић, Енвер Штаљо, Виктор Мајданчић и многи други.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.