Изложба сликарке Александре Трнинић у СКЦ УНИБЛ

БАЊАЛУКА - Изложба упечатљивог назива "Рађам се сваки дан, упркос свим ранијим информацијама о мени" сликарке Александре Трнинић биће отворена 8. децембра у 19 часова у Студентском културном центру.

Изложба пропитује и визуализује динамику односа између породице и њених чланова. Кућа и окућница представљају просторе који окупљају породицу и чине сцену за одвијање свакодневних активности, припрему хране, обједовање, бригу о животињама и православне религиозне обичаје. Религиозни и духовни сегмент невидљиво ткају њене радове у јаку и смислену цјелину. Кад је ријеч о занимљивом наслову изложбе, која је отворена за разна тумачења, ова млада сликарка истиче да је инспирисана стиховима Бранка Миљковића.

- Наслов је инспирисан стихом пјесме Бранка Миљковића "Између два дана", из строфе "Родио сам се од јутрос упркос свим подацима о мени а ипак сам старији од јутра и од сутра и нисам заборавио ништа што је било пре мог рођења и сећам се свега што је било после моје смрти и нисам крив ни за шта што се десило јуче", рекла је Трнинићева.

Једна од најталентованијих сликарки млађе генерације напомиње да је назив "Рађам се сваки дан" снажан јер је истинит.

- Назив "Рађам се сваки дан"  је снажан јер је истина. Сваки дан бирам шта ћу говорити и радити, а дио "упркос свим ранијим информацијама о мени" ми је важан јер се односи на улоге и обрасце који постоје у мојој породици и у мом селу. То су улоге које се додјељују свима, а понекад их човјек и сам себи да, и онда нас оне прате кроз живот, и обликују наше поступке и животе. Те улоге се ријетко мијењају из неколико разлога - рекла је Трнинићева.

Кроз своје сликарске радове Александра упорно чува ове колективне вриједности, што представља највећу вриједност њеног умјетничког стваралаштва, а како она истиче, улоге у заједници су јасно дефинисане, а несебичност игра велику улогу.

- То су ванвременске вриједности. Улоге у заједници су јасно дефинисане, а несебичност игра велику улогу. Тешко је бринути о себи прво, а не бити несебичан. Христос каже: "Волите ближњег свога као самог себе". Не бисмо могли вољети ближњег да себе не волимо, али се не ставља акценат на "ја". То је једино што се промијенило у вриједностима, акценат. Све се своди на: ја ја, ја, што треба, наравно, али без акцента на ја. Ту сад треба бити паметан. Свако своју улогу треба да зна. И свој допринос, какав год био. Рад сваки даје нешто и свако знајући своју улогу ствара богат контекст заједнице - рекла је Трнинићева.

Она каже да у раду истражује међусобне односе чланова њене породице као и њен духовни раст.

- У раду истражујем међусобне односе чланова моје породице, мој и њихов духовни раст, улоге које имају, и начин на који обликујемо наше животе, односе међусобне, са собом и с Богом. А полазим са сопственим искуством. Мислим да је мој рад добар одраз модерног сликарства са ових простора и говори о темама које су увијек актуелне: мамина жртва, Бадње вече (и сва атмосфера), помало хладан однос бабе и дједа који је упркос њиховој тензији срастао, однос човјека и животиње (на  селу), итд... - рекла је Трнинићева.

ТЕХНИКЕ

Медији које Александра најчешће користи обухватају сликарство и цртачке технике,  од уља на платну до рада са графитном оловком и бојицама, уз повремене експерименте у реди-мејду и инсталацијама.

- Поред 12 слика уљем, излажем једну инсталацију и пет пјесама. Сви радови међусобно комуницирају и подржавају се као људи у заједници. Инсталација је нпр. новији медиј, што није уопште лоше, мислим да је неки рад лош само кад се злоупотребљава неко или нешто. Волим све сликарске технике и све друго чиме могу да се изразим - закључила је Трнинићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.