Изложба "Лира и кист" Перице Ивановића у Кући Милановића

Изложба Перице Ивановића под насловом "Лира и кист" представља плодотворни укрштај ауторовог сликарског дара и његовог доживљаја великих мајстора писане ријечи.

Ивановићеве слике представљају својеврсно сентиментално васпитање, повлаштене висове његове интимне историје читања српске књижевности. Његов раскошни сликарски дар, вишеструко потврђен у деценијама ненаметљивог, а истрајног рада, добио је драгоцјен импулс у опусима великих српских умјетника ријечи, попут Његоша, Лазе Костића, Ј. Дучића, А. Шантића, Диса. Д. Максимовић, затим Д. Обрадовића, И. Андрића, Б. Ћопића, П. Кочића, Исаије Митровића, до савременика Ђ. Дамјановића и З. Миовчића. Ивановићеве креације су исколажирани детаљи из дјела и биографија писаца које слика. Он добро уочава оно што је умјетнички, поетички и биографски репрезентативно за ове ствараоце, а слике су му топле, лијепо компоноване и ниједна није оптерећена сувишним детаљима.

Напротив, поједини детаљи су пажљиво бирани и нису израз површне читалачке импресије већ стишаног доживљаја. Изложене слике обједињује мотив пера, јер је сваки од писаца маг ријечи, а затим и карактеристични детаљи, толико постварени да сликама дају живу снагу и непреварљиво дејство истинске умјетности.

Код Његоша некако у први план долазе тајне неба и чудеса земље, код Дучића требињски амбијент из кога заре чари Медитерана, код Доситеја крст кога се овај просвјетитељ никад није одрекао, иако је напустио манастир и бивао означен као "сврзимантија". Жене као вјечна инспирација, без којих би можда и било поезије, али би свакако била лишена основног смисла, су такође мајсторски укомпоноване у структуре слика. Неке су саткане од привиђења, неке дочаране у магновењу, неке зраче љепотом упркос привидној успаваности, итд. Многе слике повезује и мотив благословљене капљице, било ракијске било винске.

Код Кочића, аутора највеће апотеозе ракији на српском језику ("Ракијо мајко") Ивановић се са разлогом задржава на мотиву шљиве, јер овај животни мученик и вјечити неснађеник није био њен љубитељ, Ђ. Дамјановић, који је сањао о киши као ракији ("непрестаници"), безусловно одан капљици остао је вјечно жедан њених чари, Ћопићева флаша стајала је полуукривена међу књигама, док је код Диса чаша и искренута, али и неиспијена, јер је непрестана инспирација. Вино у чаши на слици на којој је пјесник Здравко Миовчић плијени неком мирноћом, јер овај мајстор стихотворства, иако љубитељ вина, никад не хити да је искапи, потврђујући сагласност живота и поезије, хедонизма и захвалности Господу за сваку кап коју нам дарује из "непрегледне буради у невидљивом подруму".

Перица Ивановић је добри дух Куће Милановића. "Лира и кист" није само његова изложба, већ и топли дар заинтересованим посјетиоцима и нама његовим поштоваоцима и пријатељима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.