Амброзић: Поп звjезде су данас носиоци нове друштвене самосвјести

БЕОГРАД - Уредник програма Дома омадине Београда (ДОБ) Драган Амброзић изјавио је да су се данас занимљиви аутори помјерили у поп музику чије звјезде су носиоци друштвене самосвјести, док код нас очекује узбудљва музичка времена захваљујући порасту женских извођача.

Амброзић је рекао да је ДОБ прошле године обиљежио шест деценија постојања и тиме је „јубилејом заокружио своју мисију“, пошто је код њих кренула београдска рокенрол сцена шездесетих година на матине игранкама.

„ДОБ је изнео једну врсту афирмације рокенрола у нашем граду и земљи. Потом, са Београдским џез фестивалом, који је настао 1971. године, довео је најбољи савремени џез у наше крајеве. Нешто касније је почела београдска блуз сцена да се формира баш у ДОБ-у“, подсетио је Амброзић.

Према његовим ријечима, „после 60 година, то је огромна традиција и заоставштина, нешто што је обиљежило животе стотина хиљада људи“, јер је „скоро свако ко се мало интересује за музику био на неком концерту у ДОБ-у, који му је обележио или променио живот“.

„Сретао сам најразличитије људе, од лекара до цариника, који су говорили да је ДОБ култно место. 'Био сам тамо на том и том концерту, те и те године'. Људи који су одрастали уз ДОБ најбоље знају да је то сигурна кућа за уметничко у популарној култури“, навео је Амброзић.

У ДОБ-у су после заокруженог јубилеја, на иницијативу свог директора Андрије Бојанића, закључили да и даље треба да се баве рокенрол музиком и културом и да то третирају као дио нематеријалне културне баштине.

Навевши да је задатак ДОБ-а да обради сву ту оставштину и оставе је генерацијама које долазе, Амброзић је подсјетио и на њихове серијале концерата „Рокенрол школа“, који представља најбоље средњошколске саставе, и „Концерт на зидићу“ посвећен афирмацији нових аутора.

„Ми смо вероватно још једина установа која омогућава младим талентима негде се покажу без притиска комерцијализације музике. И даље водимо рачуна о томе да можда међу младима који нам шаљу своје снимке постоје будуће звезде“, навео је Амброзић.

Према његовим ријечима, ДОБ функционише као чворна тачка за развој рок културе.

Подсетивши да су прошле године приредили изложбу фотографија посвећених клавијатуристкињи састава Екатарина Велика Маргити Стефановић „Када кренем ка“, Амброзић је најавио да ће од августа до октобра бити у Никшићу и Подгорици, уз идеју да обиђе цијелу бившу Југославију.

Са сарадницом Зорицом Којић, Амброзић је приредио и недавну изложбу фотографија „Бити само свој“ поводом 40 година од првог албума Партибрејкерса, и настојаће да сваку будућу направи тако да може да путује даље из ДОБ-а.

 

„Људима који ће сутра проучавати заоставштину покушавамо да оставимо неки траг, темељ на основу кога ће моћи да кажу: 'Значи, то су биле вредности културне у том периоду и оне су изгледале тако и тако'„, навео је Амброзић.

ДОБ ће, у настојању да се ребрендира, на иницијативу Бојанића, приредити 4. и 5. јула Београдски рок фестивал, на којем наступају Канда, Коџа и Небојша, Ничим изазаван и други, а идеја је да се тиме афирмише домаће рок стваралаштво, најавио је Амброзић. 

„Биће препакован амбијент, мало другачија атмосфера, као угодно место са одличном климатизацијом. Моћи ћете да проведете од седам до један ујутру уживајући уз познате бендове који ће премијерно извести своје нове албуме“, најавио је Амброзић.

Према његовим ријечима, ДОБ се већ сада опредјелио да Београдски рок фестивал буде манифестација „која ће постати традиционална, да би афирмисали умјетничко у рок стваралаштву“.

Амброзић је оцијенио да су интернет и дигитална комуникација омогућили да се до музике долази инстант, младима је сад све доступно и нема више борбе да се дође до нечега. 

„Наше генерације су се грчиле да дођу до било чега. Морали смо да имамо пара у џепу да можемо да купимо плочу, књигу, стрип који волимо, да одемо у биоскоп, на концерт“, подсјетио је посленик ДОБ-а.

Амброзић је истакао да је то „захтевало много напора, труда и унутрашњег изграђивања које вам изоштрава чуло шта је важно, шта није важно“.

„Данас деца имају други проблем. Све им је доступно и нико им не објашњава, не даје прилику да схвате шта је добро за њих. Препуштени су самоизградњи у обиљу информација, у којој не можете ни на шта да се поуздано ослоните. Све се представља као једнако важно и занимљиво“, оценио је Амброзић.

Упозоривиши да се „данас производи више музике него икад за годину дана“, Амброзић је додао да је питање како слушалац, али и музички критичар, у том мору може пронаћи оно што је заиста битно и заслужује пажњу.

Амброзић је нагласио да данас ипак „постоје занимљиви и вриједни пажње аутори, који су се доста помјерили у поп музику“. 

„Рокенрол и хипхоп, који су до сад били ангажовани и померали границе у уметничком смислу, већ дужи низ година су се претворили у клишеизирану форму у којој се понављају исте креативне формуле“, оценио је Амброзић.

Према његовим ријечима, у року и репу и даље постоје сјајни аутори, али њихов утицај више није такав, пошто се негдје другдје дешавају значајне ствари које мјењају начин на који гледамо себе.  

Амброзић је додао да „поп музика мора брзо да се мења да би била интересантна и у поп музици врло брзо прихватају разне утицаје, и сад имате утицај из рокенрола, хипхопа, етно и класичне музике“.

„Имате невероватан трансжанровски, нови сензибилитет који потпуно одговара младим генерацијама. У савременој поп музици имате помешано више стилова у истој песми, што је чини занимљивом“, истакао је Амброзић.

Према његовим ријечима, поп аутори су друштвено ангажовани, врло свјесни и помажу људима да ослободе сами себе, а „поп звезде су данас носиоци нове друштвене самосвести“, као што је код нас то случај са Констрактом.

Амброзић је код нас примјетио значајан пораст женских аутора које раде нову музику, а Србија у томе предњачи у региону, са именима као што су Там, Жива и друге.

„Имате које покушавају да ураде нешто сасвим ново у музици. Очекују се узбудљива времена у музици, јер овакав продор новог сензибилитета се не дешава баш сваки дан, нарочито женског погледа на свет“, истакао је Амброзић.

Младе даме су, не само снажије као ауторке, већ и воде свој посао и граде каријере како оне желе, захваљујући дигитализацији музике, додао је Амброзић, а њихови узори су музичарке попут Били Ајлиш  и Лана Дел Реј.

Према његовим ријечима, у музици остаје најважно да имате шта да кажете, а дигитално је сам начин да то искомуницирате, јер ако је нешто само забавно држаће пажњу неколико секунди или недеља.

„Млада публика долази на фестивале. Фестивала има више него икад. То је невероватно. Широм света их имате колико год хоћете. То говори да дигитална комуникација није смањила интересовање за живом музиком. Управо успротно“, оцијенио је Амброзић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.