На загребачком аеродрому ухапшен Драган Митровић

Митровић од 1999. године са породицом живи у Великој Британији, гдје је отишао са хрватским документима и затражио азил, а у својој одбрани пред хрватским државним тужиоцем није порицао сукоб са оштећенима, али оспорава квалификацију кривичног дјела које је означено као ратни злочин.

Према "Веритасовим" сазнањима, Митровић се у току рата посвађао са мјештанином Здравком Антићем, хрватске националности, којом приликом га је и ошамарио неколико пута, али су се и измирили и међусобно нормално комуницирали прије Драгановог одласка у Велику Британију.

Осим тога, Митровић је и по одласку у Велику Британију, почев од 2007. године, редовно долазио у родно село и није имао никаквих проблема ни са комшијама нити са представницима власти, преноси РТРС.

Срби са барањског подручја сматрају да хапшење Митровића има за циљ одвраћање избјеглих Срба од повратка на њихова имања и застрашивање оних који су остали да и они напусте Хрватску.

Митровић је ухапшен у суботу, 8. јануара, на загребачком аеродрому, приликом уласка у Хрватску, а судија у Осијеку му је одредио истражни затвор од мјесец дана, због бојазни од утицаја на свједоке и бијега из Хрватске.

Хрватски медији су пренијели да је ријеч о бившем припаднику српске Територијалне одбране у мјесту Каранац у Барањи и да је ухапшен на основу пријаве двојице мушкараца несрпске националности из Барање.

Према пријави, један од њих је приведен у Територијалну одбрану у августу 1991. године, а други у априлу 1992. године, гдје су их, како кажу, припадници Територијалне одбране, међу којима и осумњичени, физички и психички малтретирали.

"Веритас" напомиње да се Митровић до хапшења није налазио на списку хрватског тужилаштва осумњичених, осуђених и оптужених за ратне злочине са стањем на дан 30. јуна 2017. године, на којем је било 1.396 имена, углавном припадника ЈНА и Српске војске Крајине, због тога што против њега званично није ни била отворена истрага.

Према извјештају хрватског државног тужилаштва, од 18. септембра 2017. године, у Хрватској су од 1991. године, од када се у њој воде поступци због кривичних дјела ратних злочина, па до 30. јуна 2017. године покренути кривични поступци против 3.556 особа, а од тога броја су тек око 1,5 одсто били припадници хрватских оружаних снага.

"Веритас" истиче да је укупан број процесуираних данас још већи с обзиром на то да се сваке године процесура више десетина особа.

На основу међународних потјерница које је расписао Биро Интерпола у Загребу, широм свијета до сада је ухапшено 179 Срба, од којих је 69 изручено у Хрватску.

Од изручених, до сада је против њих 29 поступак обустављен или је оптужба одбијена, углавном након преквалификације дјела ратног злочина у оружану побуну, што има за посљедицу губитак обештећења за вријеме проведено у притвору.

Тренутно се у хрватским затворима због кривичних дјела ратних злочина налазе 24 припадника бивше ЈНА и Српске војске Крајине, од којих је 15 правоснажно осуђено, док су остали под истрагом, оптужбом или чекају правоснажност пресуда.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.