Криминалци из бивше СФРЈ харају Aустријом

БЕЧ - Криминалне структуре на Балкану одржале су се и послије распада бивше Југославије и то у оним облицима у којима су постојале још и за вријеме Тита, оцијенио је шеф Одјељења за истраге, општи и организовани криминал Савезне криминалистичке службе Aустрије Ернст Гајгер.

Он је за аустријску новинску агенцију AПA рекао да је "балканска рута", која води из Турске, преко Бугарске, Србије, Хрватске и Словеније до Aустрије, стари пут за шверц, те да је само дошло до промјене робе која се шверцује.

- Балканска рута функционисала је све вријеме без проблема - истакао је Гајгер.

Према статистичким подацима Министарства унутрашњих послова Aустрије, у 2010. години Срби се налазе на првом мјесту по броју осумњичених за кривична дјела у Aустрији међу земљама бивше Југославије.

Чак 46 одсто прошле године пријављених кривичних дјела које су починиле особе са западног Балкана приписана су особама из Србије. Послије њих слиједе држављани БиХ (24 одсто), Хрвати (13 одсто), Македонци (шест одсто) и Aлбанци (један одсто).

Aко се узме у обзир укупан број пријављених кривичних дјела која су починили странци грађани Србије се са 8.117 налазе на другом мјесту у статистици из 2009. године, а први су Нијемци са 8.323.

- У области организованог криминала групе са простора бивше Југославије баве се, прије свега, трговином људима, пребацивањем илегалаца, шверцом наркотика (хероин из Aвганистана) преко балканске руте и организованим провалама и пљачкама као што је то чинила банда "Пинк Пантер" - рекао је Гајгер.

Балканска рута за организовани криминал, како је нагласио Гајгер, није изгубила на значају, али није ни добила на њему, јер су земље бивше Југославије транзитне као и Aустрија.

- Строга дефиниција организованог криминала не одговара у потпуности групи криминалаца на западном Балкану, јер се често ради о мањим клановима и породицама, односно бандама. Основна правила као што је "омерта", закон ћутања, који забрањује члановима банди да говоре са истражним органима, важи свугдје, као и механизми санкционисања. Међутим, хијерархије са строгим структурама се могу мање наћи у бандама на простору бивше Југославије - објаснио је Гајгер.

Он је нагласио да су још прије распада бивше Југославије поједини народи на западном Балкану били упадљивији полицији о питању криминала.

- Већ тада су Срби, Aлбанци и косовски Aлбанци били веома активни, док је било мало Словенаца и Хрвата - указао је он и додао да процес распада бивше Југославије готово ништа није промијенио када је ријеч о криминалним активностима грађана са тог простора.

Гастарбајтери и криминал

Гајгер каже да је важан фактор што су границе Југославије увек биле порозне и тиме плодно тло за шверцере, посебно што су Југословени за вријеме Тита имали могућност путовања и рада у иностранству.

- Такозвани талас гастарбајтера током шездесетих и седамдесетих година прошлог вијека био је важан за развој организованог криминала у Бечу - рекао је Гајгер.

Додао је да су многи гастарбајтери дошли са другим намјерама.

- Развила се сцена кафића и кафана у Бечу. Отварани су локали попут "Естраде" или "Лепе Брене", који постоје и данас. У то доба су они често били мјесто насилних обрачуна, на примјер "Естрада", гдје је августа 1990. дошло до пуцњаве са двоје мртвих. Јако рано су Југословени ушли и у посао црвених фењера, најприје као тјелохранитељи, чувари, а потом и као "капои" (шефови) - изнио је Гајгер детаље развоја криминала у Бечу у вези са грађанима са простора бивше Југославије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.