Дубица оплакује Драганову трагичну судбину

Козарска Дубица - Јауци и плач поново дочекују родбину, комшије и пријатеље породице Дошен у дому у улици Јована Јовановића Змаја број 9 који опет долазе да изразе саучешће глави куће Жељку, овог пута поводом смрти његовог двадесетчетворогодишњег сина Драгана.

Овај младић преминуо је у суботу око шест часова ујутро од посљедица тешког рањавања ватреним оружјем. Тако је и он постао жртва мајке Милене (49) која је почетком маја у стању смањене психичке урачунљивости пуцала из пиштоља у главе синова Срђана (29) и Драгана. Срђан је  преминуо недуго послије рањавања, као и Милена која је попила сирћетну киселину, а Драган се борио све до протеклог викенда, када је изгубио битку за живот.

Послије тешког рањавања био је почео да се опоравља у Клиничком центру Бањалука. Због потребе за још једном, како отац Жељко каже рутинском операцијом, 11. јула превезен је у Клинички центар Србије у Београд.

- Обећао сам свима га довести здравог, а довозе ми га у ковчегу. Не знам због чега је та операција дуго одгађана. Он се био скоро потпуно опоравио, шалио се. Није знао због чега је у болници, питао је од чега болује и зашто му у посјету не дођу брат и мајка. Нисмо му то рекли да бисмо га сачували од шока, па смо и црнину скидали кад смо ишли код њега. Њему је нагло позлило 19. августа и од тада му више ни операције нису помогле - сломљен болом говори Драганов отац Жељко.

Каже да му је начелник Неурохирургије КЦ Србија само рекао да се моли богу, да је Драган почео одједном да нестаје и да се на крају испоставило да је добио менингитис.

- Десило се тачно оно од чега је највише страховала доктор Весна Иванишевић из Клиничког центра Бањалука. Она је мом Драгану била као друга мајка, толико га је пазила. Она је стално говорила само да Драган не добије менингитис. А баш то се десило у Београду - каже сломљени отац.

Његов брат Раде, Драганов стриц који живи у Њемачкој, каже да су се сви који су чули за трагедију породице Дошен, и познати и непознати, укључили у помоћ.

- Свако вече у посљедњих мјесец и по био је молебан. На Драгановом "Фејсбук" профилу су хиљаде пријатеља. Свештенство је имало преко 5.000 молитви, звона су свуда звонила. За Драганово оздрављење молили су се у манастирима Острог, Жича, Липље, у Хамбургу, Минхену - кроз јецаје говори Раде. 

Дјед Маринко и бака Роса занијемили су од бола и невјерице када их је послије трагедије у мају и пробуђене наде у Драганово оздрављење сустигло нешто овакво.

Породица спомиње и хвали Драганову дјевојку Марјану Грбић, која је у рату остала без оца. Она је уз Драгана, кажу, била и у Бањалуци и у Београду, хранила га и бодрила, занемаривши све своје друге обавезе.

Драган је био предсједник младих СНСД-а у Козарској Дубици и кандидат за одборника у Скупштини. Његов друг, директор Центра за информисање и културу Драган Јаћимовић, каже да баш нико није очекивао да ће Драган преминути.

- Толико се био опоравио да смо се знали телефонски спорјечкати као и кад је био најздравији. Када смо разговарали 3. августа распитивао се за детаље свадбе која је тада била заказана овдје. Ово је превелик ударац - каже Драган.

Отац Жељко каже да је прегурао много шта у животу, али да је свјестан да мора да издржи и ову, најтежу, трагедију. По синовљеве посмртне остатке одлази данас, а Драган Дошен биће сахрањен у уторак у 14 часова.

Надања

Комшија Зоран Челица, који је са Жељком служио армију, а заједно су провели и посљедњи рат у БиХ, стално је уз њега.

- Његовог сина Срђана, послије трагедије у мају, хитно сам возио у болницу. Био је у мало бољем стању од Драгана па су сви вјеровали да ће он преживјети. А на крају испаде све супротно од свих очекивања и надања да ће бар Драган да преживи - каже Зоран.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.