Dubica oplakuje Draganovu tragičnu sudbinu

Kozarska Dubica - Jauci i plač ponovo dočekuju rodbinu, komšije i prijatelje porodice Došen u domu u ulici Jovana Jovanovića Zmaja broj 9 koji opet dolaze da izraze saučešće glavi kuće Željku, ovog puta povodom smrti njegovog dvadesetčetvorogodišnjeg sina Dragana.

Ovaj mladić preminuo je u subotu oko šest časova ujutro od posljedica teškog ranjavanja vatrenim oružjem. Tako je i on postao žrtva majke Milene (49) koja je početkom maja u stanju smanjene psihičke uračunljivosti pucala iz pištolja u glave sinova Srđana (29) i Dragana. Srđan je  preminuo nedugo poslije ranjavanja, kao i Milena koja je popila sirćetnu kiselinu, a Dragan se borio sve do proteklog vikenda, kada je izgubio bitku za život.

Poslije teškog ranjavanja bio je počeo da se oporavlja u Kliničkom centru Banjaluka. Zbog potrebe za još jednom, kako otac Željko kaže rutinskom operacijom, 11. jula prevezen je u Klinički centar Srbije u Beograd.

- Obećao sam svima ga dovesti zdravog, a dovoze mi ga u kovčegu. Ne znam zbog čega je ta operacija dugo odgađana. On se bio skoro potpuno oporavio, šalio se. Nije znao zbog čega je u bolnici, pitao je od čega boluje i zašto mu u posjetu ne dođu brat i majka. Nismo mu to rekli da bismo ga sačuvali od šoka, pa smo i crninu skidali kad smo išli kod njega. Njemu je naglo pozlilo 19. avgusta i od tada mu više ni operacije nisu pomogle - slomljen bolom govori Draganov otac Željko.

Kaže da mu je načelnik Neurohirurgije KC Srbija samo rekao da se moli bogu, da je Dragan počeo odjednom da nestaje i da se na kraju ispostavilo da je dobio meningitis.

- Desilo se tačno ono od čega je najviše strahovala doktor Vesna Ivanišević iz Kliničkog centra Banjaluka. Ona je mom Draganu bila kao druga majka, toliko ga je pazila. Ona je stalno govorila samo da Dragan ne dobije meningitis. A baš to se desilo u Beogradu - kaže slomljeni otac.

Njegov brat Rade, Draganov stric koji živi u Njemačkoj, kaže da su se svi koji su čuli za tragediju porodice Došen, i poznati i nepoznati, uključili u pomoć.

- Svako veče u posljednjih mjesec i po bio je moleban. Na Draganovom "Fejsbuk" profilu su hiljade prijatelja. Sveštenstvo je imalo preko 5.000 molitvi, zvona su svuda zvonila. Za Draganovo ozdravljenje molili su se u manastirima Ostrog, Žiča, Liplje, u Hamburgu, Minhenu - kroz jecaje govori Rade. 

Djed Marinko i baka Rosa zanijemili su od bola i nevjerice kada ih je poslije tragedije u maju i probuđene nade u Draganovo ozdravljenje sustiglo nešto ovakvo.

Porodica spominje i hvali Draganovu djevojku Marjanu Grbić, koja je u ratu ostala bez oca. Ona je uz Dragana, kažu, bila i u Banjaluci i u Beogradu, hranila ga i bodrila, zanemarivši sve svoje druge obaveze.

Dragan je bio predsjednik mladih SNSD-a u Kozarskoj Dubici i kandidat za odbornika u Skupštini. Njegov drug, direktor Centra za informisanje i kulturu Dragan Jaćimović, kaže da baš niko nije očekivao da će Dragan preminuti.

- Toliko se bio oporavio da smo se znali telefonski sporječkati kao i kad je bio najzdraviji. Kada smo razgovarali 3. avgusta raspitivao se za detalje svadbe koja je tada bila zakazana ovdje. Ovo je prevelik udarac - kaže Dragan.

Otac Željko kaže da je pregurao mnogo šta u životu, ali da je svjestan da mora da izdrži i ovu, najtežu, tragediju. Po sinovljeve posmrtne ostatke odlazi danas, a Dragan Došen biće sahranjen u utorak u 14 časova.

Nadanja

Komšija Zoran Čelica, koji je sa Željkom služio armiju, a zajedno su proveli i posljednji rat u BiH, stalno je uz njega.

- Njegovog sina Srđana, poslije tragedije u maju, hitno sam vozio u bolnicu. Bio je u malo boljem stanju od Dragana pa su svi vjerovali da će on preživjeti. A na kraju ispade sve suprotno od svih očekivanja i nadanja da će bar Dragan da preživi - kaže Zoran.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.