Ђорђе Ждрале био у бјекству у јуну 2000.

СAРAЈЕВО - Ђорђе Ждрале био је у бјекству од 15. до 30. јуна 2000. године, а половином јуна видио сам га у Котору.

Испричао је то на јучерашњем наставку суђења Ждрали, оптуженом за убиство некадашњег начелника Управе полиције РС Љубише Савића Маузера 7. јуна 2000. године у Бијељини, Сонибој Шкиљевић, који је у вријеме убиства Маузера био управник затвора Кула.

Шкиљевић је казао да би подаци у томе да је Ждрале током издржавања казне у Кули био у бјекству требало да стоје у његовом досијеу.

- Не знам тачан датум, али је то било половином јуна 2000. године, када сам био на семинару у Будви, са супругом сам сједио у Котору у старом дијелу града. Сједили смо у ресторану и негдје око 13 или 14 часова примијетио сам дјевојку и Ждралу у златари. Ушао сам у златару и питао га : "Шта радиш овдје?",  а он ми је одговорио да се жени. Рекао сам му да се одмах јави у затвор на што ми је он одговорио "враћам се" - казао је Шкиљевић, додавши да се Ждрале заиста вратио у затвор.

Шкиљевић је појаснио да се у току године осуђенику може одобрити 60 до 70 дана боравка ван зграде затвора што на мјесечном нивоу износи само три дана. Додао је да се за случајеве болести, славе или смртне случајеве у породици мјесечно одобравају три дана и да се у одобрење које се ставља у досије затвореника стављају подаци о томе гдје иде и дозвола за пут.

Појаснио је да се дозволе за излазак дају на приједлог васпитача, али да у љето када се убиство Маузера десило васпитача у КПЗ-у није било јер је био суспендован.

Осим Шкиљевића, јуче су испитани и његова супруга Нада Шкиљевић, васпитач Момчило Драшковић и тренутни управник КПЗ Кула Чедо Вржина, а сви су свједоци Тужилаштва БиХ. Вржина је рекао да је у вријеме убиства био министар правде РС, а да је тренутно директор затвора.

- Aрхиве КПЗ тада није ни било. Све је било на гомили, а није ни чувана па је могао до ње доћи ко је хтио. Од тада је сређена а до тада је могао уносити и износити свако шта је хтио - казао је Вржина.

Нада Шкиљевић, која је у вријеме убиства била шеф Пријемно-отпусног одјељења, нагласила је да је у то вријеме једини васпитач у КПЗ-у био Драшковић.

- Драшковић је једно вријеме био суспендован и уносила сам податке о погодностима осуђеника, односно дозволе о погодностима у образац - казала је Шкиљевићева. Потврдила је да је била на семинару у Будви са супругом и да је прије тога Ждрале био у бјекству, али да не зна да ли је користио допусте.

Драшковић је казао да је био помоћник директора за васпитне дјелатности и да је ту дужност обављао до 12. маја 2000. године.

- Тада сам суспендован и суспензија је трајала до 1. марта 2001. године. Код мене је био Ждрале и посљедњи упис који сам направио био је 3. маја 2000. и требао је да траје до 8. маја. То је Ждрале користио да би прославио Ђурђевдан - казао је Драшковић и истакао да од маја 2000. до 1. фебруара 2001. у КПЗ Кула није било васпитача. Суђење Ждрали се наставља данас.

Оптужница

Према оптужници, Ждрале је за вријеме док је издржавао казну затвора за кривично дјело убиства у току 2000. године договорио са њему познатим особама убиство Савића и пристао да он организује то убиство.

- У међувремену, Ждрале је, да би убио Савића, од овлашћених особа затворске установе прибавио ванредно коришћење затворских погодности - допуст у периоду од 5. до 12. јуна 2000. године, који није евидентиран у свим прописаним документима затворске установе, да би тако прибавио алиби - пише у оптужници.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.