Фото: Агенције
| Илустрација
БАЊАЛУКА - Раст спољнотрговинске размјене БиХ и Њемачке од 8,7 одсто за десет мјесеци ове године није донио повољнију трговинску слику, јер је увоз и даље знатно већи од извоза, док привредници и економисти упозоравају на слабљење европске потражње, проблеме домаће индустрије и потребу за освајањем нових тржишта.
КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ
Према подацима Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ, размјена са Њемачком износила је 3,89 милијарди КМ, што је за 310,5 милиона КМ више него у истом периоду лани. Извоз је достигао 1,78 милијарди КМ и повећан је за 8,6 одсто, док је увоз износио 2,11 милијарди КМ, уз раст од 8,7 одсто. Тако је спољнотрговински дефицит достигао 331,6 милиона КМ, што је за 27,5 милиона више него годину раније.
Највећи раст увоза забиљежен је код електричних машина и опреме, за 93,2 милиона КМ, док је у извозу највеће повећање остварено код бакра и производа од бакра, за 39,5 милиона КМ. С друге стране, смањен је увоз возила и дуванских производа, док су међу производима са највећим падом извоза гвожђе и челик, неоргански хемијски производи и намјештај.
Предсједник Привредне коморе Републике Српске Горан Рачић оцијенио је да је престанак рада Жељезаре у Зеници довео до повећаног увоза грађевинског жељеза и челика, што се одразило и на спољнотрговински дефицит. Он истиче да је ова година за домаћу прерађивачку индустрију изузетно тешка, јер су бројна предузећа из БиХ укључена у ланце добављача њемачке индустрије, посебно у сектору намјештаја и ауто-индустрији.
- Раније смо имали значајну производњу која је покривала домаће тржиште и била оријентисана према извозу. Престанком производње у Зеници дошло је до увоза великих количина грађевинског жељеза и челика, што се одразило и на спољнотрговински дефицит - казао је Рачић за "Глас".
Он је истакао да домаћа привреда осјећа посљедице пада тражње у Њемачкој, јер су бројна предузећа из БиХ укључена у ланце добављача њемачке индустрије.
- Пад тражње на њемачком тржишту индиректно се одразио и на нашу економију, јер смо извозили значајне количине робе, посебно за ауто-индустрију и сектор намјештаја. Тешко је очекивати опоравак прерађивачке индустрије док се не стабилизују међународне прилике и не окончају сукоби који утичу на ланце снабдијевања и цијене енергената - нагласио је Рачић.
Он је додао да је Привредна комора РС Влади доставила приједлоге мјера за програм економских реформи, те да очекује разговоре са новим мандатаром како би представили приједлоге за побољшање пословног амбијента и подршку привреди.
Економиста Александар Љубоја сматра да повећан увоз дијелом произлази из недовољних домаћих производних капацитета, због чега привреда мора да набавља висококвалитетне челике, метале, машинске компоненте и фармацеутске производе из иностранства. Појашњава да се ради о увозним материјалима које не производимо, а неопходни су нам у машинској индустрији за даљу производњу дијелова и компоненти за сопствене потребе и продају на регионалним тржиштима. Такође, ни у фармацији немамо развијену производњу па смо присиљени на увоз.
Као посебно забрињавајући издвојио је сектор намјештаја, чији је извоз, према његовим ријечима, са око 400 милиона КМ прије четири до пет година пао на нешто више 200 милиона КМ. Разлог види у паду куповне моћи и потражње у западној Европи, посебно у Њемачкој.
- Пад животног стандарда довео је до смањења продаје производа попут намјештаја, који нису роба егзистенцијалног карактера. Нажалост, прогнозе за наредни период уопште нису добре, чак могу бити и горе. Стагнација Западне Европе је евидентна, она више није економска велесила и економско лидерство се дефинитивно преселило на Далеки исток. Свједоци смо геостратешких и економских помјерања на самиту који је одржан у Шенжену, гдје Европска унија уопште није била присутна - рекао је Љубоја.
Он је упозорио на то да се стагнација европске индустрије може наставити, због чега се домаћа привреда мора диверзификовати и окретати новим тржиштима.
- Ми смо мала, али жилава економија и морамо се оријентисати на нова тржишта, прије свега регионална, те тражити своје мјесто на њима. Морамо тражити нове економске моделе који нису уско и искључиво везани за Западну Европу и Њемачку - нагласио је Љубоја.
Упркос расту укупног увоза из Њемачке поједине робне категорије забиљежиле су пад. Тако је вриједност увоза возила смањена за 12,4 милиона КМ, док је увоз дуванских производа мањи за 7,3 милиона КМ. Мање је увезено и оптичких, фотографских и медицинских инструмената, као и млијека и млијечних производа.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.