Високи трошкови производње и дневнице: Слатка јагода, горка рачуница

Данијела Бајић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Глас Српске

БАЊАЛУКА - Берба јагода, првог сезонског воћа у Српској и окружењу, почиње за свега неколико дана, а због повољних временских прилика и велике потражње на тржишту произвођачи се надају добром квалитету и стабилнијој цијени, што ће им барем дјелимично олакшати покривање све већих трошкова производње.

  • Берба јагода у Републици Српској почиње за неколико дана, а произвођачи очекују квалитетан род захваљујући повољним временским условима.
  • Трошкови производње су високи, посебно због скупе радне снаге, при чему дневнице берача износе од 80 до 100 КМ.
  • Откупна цијена јагода је нестабилна – произвођачи наводе да би реална цијена била око 20 КМ по килограму, али на тржишту често пада и на око пет КМ.
  • Недостатак радне снаге и несигуран откуп доводе до смањења производње и одустајања дијела произвођача од узгоја јагода.
  • Иако потражња постоји и већина рода се прода, произвођачи истичу да је тешко остварити довољну зараду само од производње јагода.

Према ријечима произвођача овогодишњи род требао би бити квалитетан захваљујући повољним временским приликама, али упозоравају да су трошкови производње и даље високи, док је тржиште неизвјесно.

Славко Звонар из Лакташа, који се производњом јагода бави више од двије деценије, каже да ће прве количине из његових пластеника стићи за пет до десет дана.

- За сада је све идеално, барем код мене. Ова година је погодна за пластеничку производњу, а домаће јагоде би требало да буду квалитетне и слатке - рекао је Звонар.

Ипак, наглашава да се производња из године у годину смањује. Разлог су, како каже, високи трошкови, недостатак радне снаге и несигуран откуп.

- Некада сам имао много веће површине, али сам смањио производњу. Данас радим сам, берем и продајем. Прије сам имао и до девет радника, али уз све трошкове на крају не остане ништа - истакао је Звонар, додајући да прве јагоде из његове производње неће бити испод десет до 12 марака по килограму.

Према његовим ријечима, дневнице берача данас се крећу од 80 до 100 марака, што додатно оптерећује произвођаче.

- Реална цијена јагоде требала би бити око 20 марака по килограму да би се покрили трошкови. Међутим, на тржишту цијена брзо пада, често и на пет марака, јер је диктирају препродавци - упозорава он.

Слична ситуација је и у Приједору. Далибор Јовић, власник плантаже која се простире на око хектар, каже да је још рано говорити о цијени, али потврђује да ће прве јагоде из пластеника стићи за седам до десет дана.

- Прошле године смо имали цијену од десет марака током цијеле сезоне. Волио бих да ове године буде нижа, али трошкови су значајно порасли, од садног материјала до горива и радне снаге, тако да је сада тешко рећи колико ће то бити тачно - казао је Јовић.

Истиче да његова производња није третирана хемијским средствима, због чега су приноси мањи, али квалитет бољи.

- Све што произведемо успијемо продати. Имамо сталне купце, а дио иде и у прераду. Међутим, да се може живјети само од јагода, не може. Сви у домаћинству имамо и друге послове - нагласио је Јовић.

Да тржиште функционише без већих проблема када је ријеч о пласману, потврђују и произвођачи из Челића, гдје се јагода узгаја у заштићеним просторима. Очекују почетак бербе крајем априла или почетком маја, уз приносе од око двије тоне по дунуму.

 - Потражња постоји и већину производње успијемо продати. Цијена варира из дана у дан, али сматрам да би просјек од четири марке по килограму на велико био задовољавајући - казали су на плантажи јагоде "Фрагариа".

Ипак, и они упозоравају да је радна снага један од највећих проблема, јер берачи по килограму узимају и до 1,2 марке, што значајно повећава трошкове.

Старији произвођачи подсјећају да је ситуација некада била знатно повољнија. У Слатини код Лакташа јагоде су се, како кажу, узгајале на готово сваком имању, а организован откуп омогућавао је сигурну зараду.

- Некада смо са дунум-два могли купити трактор. Данас нема сигурног откупа, цијене диктирају препродавци, а радне снаге готово да и нема - истакао је Дарослав Рогић из Алексића код Лакташа, који се овом производњом бавио 40 година. 

Додао је да су због свега тога одустали од озбиљније производње, а засади су сведени на минимум или искључиво за властите потребе. 

РАСАДНИК

На проблеме у овом сектору указују и из расадника воћа "Вучковић" из Приједора. Власник Драган Вучковић каже да се производња јагоде не шири значајније управо због недостатка радне снаге.

- Јагода највише зависи од радне снаге и то је ограничавајући фактор који кочи произвођаче да прошире засаде - рекао је Вучковић.
Додаје да је у воћарству примјетан тренд раста производње шљиве, док се код јагоде углавном одржава постојећи ниво засада, без већих проширења.

Данијела Бајић Новинар

Новинар у "Гласу Српске" од 2012. година. На почетку писала за градску рубрику, након чега прелази на друштво и привреду, гдје извјештава и данас.

Све вијести аутора →

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.