Виши праг за поврат пореза и строже контроле отањили "шопинг туризам

Данијела Бајић 11.05.2026 15:46

Фото: freepik.com

БАЊАЛУКА - Подизање прага за поврат пореза и појачане граничне контроле "скресали" су потрошњу страних држављана у БиХ, који су у прва четири мјесеца ове године пазарили робу вриједну 26,9 милиона марака, што је за око 3,9 милиона КМ мање у односу на исти период лани.

Најважније чињенице:

Страни држављани су у прва четири мјесеца ове године у БиХ купили робу вриједну 26,9 милиона КМ.
To је за око 3,9 милиона марака мање него у истом периоду лани.
Пад потрошње повезује се са подизањем минималног прага за поврат ПДВ-а на 200 КМ и појачаним контролама на границама.
Највише купаца долази из Србије, Хрватске и Црне Горе.
Најтраженија је роба широке потрошње – храна, текстил и кућне потрепштине.
Број захтјева за поврат ПДВ-а и даље је испод нивоа прије пандемије.

Према подацима Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ, највише купаца било је из Србије, Хрватске и Црне Горе, а доминира потражња за робом широке потрошње, од основних животних намирница до текстила и кућних потрепштина.

Иако је након пандемије забиљежен постепени опоравак, број захтјева и износ поврата и даље су испод претпандемијских нивоа, уз напомену да је од августа прошле године минимални праг за остваривање права на поврат подигнут на 200 КМ.

Додатне контроле дестимулишу дио купаца

Предсједник Привредне коморе Републике Српске Горан Рачић истакао је за "Глас" да је повећање лимита за поврат ПДВ-а, уз појачане контроле на границама, утицало на мањи број захтјева.

- Показатељи за четири мјесеца говоре да је мање поврата, а додатне контроле дестимулишу дио купаца. С друге стране, имамо и специфичност са грађанима из Србије који често имају двојно држављанство, па рјеђе користе ово право. Ипак, сматрам да се то неће значајније одразити на укупну потрошњу, али ће значити више новца који остаје у буџету - рекао је Рачић.

Додаје да би увођење система директног поврата ПДВ-а на рачун, без обавезе повратка у радњу, био наредни корак ка унапређењу система.

- То је пракса у Европској унији и сигурно би поједноставила процедуру. Ипак, дио купаца и даље преферира готовински поврат због провизија које узимају посредничке агенције - навео је Рачић.

Наглашава и да су страни купци од великог значаја за домаћу економију, посебно у пограничним подручјима.

- Имамо изражен дневни промет из сусједних земаља, како за робу широке потрошње, тако и за гориво. Да бисмо задржали тај тренд, морамо континуирано подизати ниво услуге и конкурентности - истакао је Рачић, додајући да је БиХ и даље цјеновно повољнија у односу на окружење, дијелом и због нижих маржи трговаца.

Раст цијена умањује привлачност домаћег тржишта

С друге стране, предсједница добојског Удружења грађана "ToPeeR" Снежана Шешлија упозорава да раст цијена умањује привлачност домаћег тржишта.

- Више нисмо тако атрактивна дестинација за купце из региона као раније. Достигли смо ниво цијена Европске уније, али не и ниво прихода. Одлуке попут повећања лимита за поврат ПДВ-а додатно утичу на смањење куповине и прихода у трговини - казала је Шешлија.

Истиче да "шопинг туризам" има директан утицај на кретање цијена, али да се при томе занемарује домаћи потрошач.

- Фокус је често на краткорочним користима, док грађани остају у другом плану. То може довести до озбиљнијих економских проблема ако се тренд настави - упозорила је Шешлија.

Истиче и да је информисаност грађана о праву на поврат ПДВ-а на ниском нивоу.

- Грађани немају довољно информација, нити постоји системска едукација. Чак и удружења често тешко долазе до прецизних података, што говори о недостатку транспарентности - рекла је Шешлија.

Додаје да су процедуре у земљама Европске уније једноставније и ефикасније, те да би унапређење система у БиХ могло допринијети већем коришћењу овог права и већој потрошњи страних купаца.

Гранични прелази

Орашје - 9.089 захтјева
Брчко са - 4.087 захтјева
Градишка - 3.912 захтјева

Највећи обим поврата ПДВ-а у прва четири мјесеца ове године забиљежен је на граничном прелазу Орашје, гдје је поднесено рекордних 9.089 захтјева за робу вриједну више од четири милиона марака.

Слиједи Брчко са 4.087 захтјева и робом вриједном 2,22 милиона КМ, док је на трећем мјесту Градишка са 3.912 захтјева и износом од 1,95 милиона КМ. Најмањи обим евидентиран је на прелазу Требиње, гдје је забиљежено свега десет захтјева и роба вриједна 3.434 КМ.