Увоз струје готово преполовљен

БАЊАЛУКА - Иако је БиХ за седам мјесеци ове године готово преполовила увоз електричне енергије, што указује на стабилнију домаћу производњу, енергетски сектор у наставак љета улази под притиском суше, раста цијена на европском тржишту и неизвјесности да ли ће хидролошке прилике угрозити снабдијевање и поскупјети увоз струје.

Према подацима Управе за индиректно опорезивање, за седам мјесеци ове године у БиХ је увезена електрична енергија у вриједности од 197,8 милиона КМ, док је истовремено извезена струја вриједна 401,2 милиона КМ.

У односу на исти период прошле године, увоз је, говоре подаци, готово преполовљен, јер је за седам мјесеци прошле године износио 390,4 милиона КМ, што је око 192,7 милиона КМ више него ове године.

Истовремено је смањен и извоз, са 508,8 милиона КМ у првих седам мјесеци прошле године на 401,2 милиона КМ ове године, односно за око 107,6 милиона КМ.

СРБИЈА

Највише електричне енергије увезено је из Србије, у вриједности од 51,96 милиона КМ, а слиједи Хрватска са 48,35 милиона, Словенија са 38,70 милиона и Црна Гора са 25,29 милиона КМ.

Највеће извозно тржиште била је такође Србија, гдје је пласирана електрична енергија вриједна 189,64 милиона КМ, док су иза ње Хрватска са 67,57 милиона, Словенија са 54,79 милиона, Швајцарска са 28,73 милиона и Црна Гора са 27,10 милиона КМ.

Стручњак за енергетику Алмир Бечаревић истакао је за "Глас" да је пад увоза електричне енергије на први поглед позитиван показатељ, јер упућује на то да је домаћа производња повећана, али да је за коначне оцјене неопходно детаљније анализирати структуру увоза и извоза.

- Добро је што је увоз смањен, јер то највјероватније значи да је повећана домаћа производња. Ипак, треба видјети по којим цијенама је струја набављана и каква је структура увоза и извоза. Није добро што је истовремено смањен и извоз, али је мањи увоз повољан са становишта платнобилансне позиције електропривреда - рекао је Бечаревић.

РАЗЛОЗИ

Према његовим ријечима, један од разлога мањег увоза могао би бити и снажан раст производње електричне енергије из обновљивих извора.

- Вјероватно је значајан допринос дала производња приватних инвеститора, прије свега из соларних и вјетроелектрана. Експанзија ових капацитета је велика и све више енергије из тих извора улази у електроенергетски систем - казао је он.

Осврћући се на спољнотрговинску размјену, Бечаревић је нагласио да Србија, као и претходних година, остаје најважнији партнер БиХ у трговини електричном енергијом.

- То није ништа ново. Са Србијом и Хрватском имамо највећу размјену електричне енергије. БиХ извози струју, али је истовремено, у зависности од потреба и тржишних околности, купује на слободном тржишту - истакао је Бечаревић.

Говорећи о посљедицама суше и ниских водостаја, упозорио је да би ситуација током љета могла утицати на цијене електричне енергије, чак и ако БиХ не буде директно погођена мањом производњом из хидроелектрана.

- Домаће електропривреде, прије свега у ФБиХ, у великој мјери ослањају се на термоелектране, тако да нас тренутно ниски водостаји не погађају у оној мјери као поједине земље региона. Водостаји Дрине и Неретве још су на задовољавајућем нивоу, али ако буде потребно да недостајуће количине струје набављамо на отвореном тржишту, то ће бити знатно скупље -упозорио је он.

Додао је да су цијене електричне енергије на европском тржишту већ нагло порасле.

- У појединим сатима цијена је достигла и 500 евра по мегават-часу, што је и до три пута више него прије погоршања хидролошке ситуације. Због повећане потрошње током љетних врућина и несташице електричне енергије у дијелу региона, од Мађарске до Бугарске, и БиХ би могла посредно осјетити посљедице кроз скупљи увоз електричне енергије – истакао је Бечаревић.

ШЕСТОГОДИШЊИ ПЕРИОД

За шест година, од 2020. до краја 2025. године, БиХ је увезла електричну енергију вриједну око 1,87 милијарди КМ, док је истовремено на инострана тржишта пласирала струју вриједну око пет милијарди КМ.

Подаци показују да је БиХ и у годинама када је била принуђена да увози електричну енергију задржала статус нето извозника, јер је вриједност извоза у посматраном шестогодишњем периоду била готово 2,7 пута већа од вриједности увоза.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.