Мега-клаонице украјинског "краља кладионица": Постаје ли Хрватска европска фарма пилића?

СИСАК - Чак 18 фарми пилића, клаоница и различитих постројења за прераду пилетине планирано је да се изгради на подручју Сисачко-мославачке жупаније у Хрватској.

Ријеч је о пројектима који су посљедњих мјесеци изазвали снажне реакције дијела локалне јавности и удружења.

Украјински капитал стоји иза огромне инвестиције

Иза пројеката стоји капитал из Украјине. Неколико пројеката већ је прошло потребне процедуре Министарства заштите животне средине и зелене транзиције, а за више њих у току је поступак процјене утицаја на животну средину.

Међу најважнијим планираним захватима су прије свега клаоница у Сиску, постројење за прераду перади у Великој Лудини, фарме пилића у Суњи и Великој Лудини, као и фабрика сточне хране у Лекенику.

Кладионице, кланице, фарме пилића...

Главни инвеститор већине ових пројеката је Премиум Чикен Компани, фирма регистрована у Хрватској, која је већ купила земљишта у овој жупанији.

Власнички је ова фирма повезана са компанијом Ренесанс Капитал, чији је власник Украјинац Андриј Матиукха. Њихова инвестиција вриједна је више од 600 милиона евра.

Андриј Матиукха је украјински предузетник који је основао групацију Фавбет, једну од већих компанија у индустрији игара на срећу, због чега га медији зову и "краљем кладионица". Предсједник је и добротворне фондације Фавбет Фаундејшн, чији се пројекти односе на спорт, образовање, здравство и хуманитарну помоћ од почетка рата у Украјини 2022. године.

 

„Капацитет клања је 82 милиона пилића годишње“

Јасна Шумановац из Зелене акције рекла је за Индеџ да, према збиру капацитета из доступних студија и рјешења, само за планирану клаоницу у Сиску пројектна документација наводи капацитет клања од око 82 милиона пилића годишње. Наводи да би три клаонице могле имати капацитет клања до 270 милиона пилића годишње, што је вишеструко више од тренутног узгоја перади у Хрватској.

Кумулативна процјена утицаја – кључна за будућност региона

Због тога је Зелена акција, заједно са Пријатељима животиња, локалним грађанским иницијативама и другим организацијама цивилног друштва, покренула низ правних и институционалних корака. Поднесени су захтјеви за преиспитивање рјешења о прихватљивости захвата за еколошку мрежу, као и примједбе и приговори у поступцима процјене утицаја на животну средину за поједине пројекте.

Удружења су такође затражила да се за све планиране захвате спроведе кумулативна процјена утицаја на животну средину, а не да се сваки пројекат разматра засебно.

"Говори се о десетинама милиона пилића годишње, огромним количинама воде, стајског ђубрива и животињског отпада, а за то не постоји конкретно рјешење. У документацији се наводи да ће ти проблеми бити ријешени, али нигдје не пише како и гдје. Управо зато тражимо да Министарство заштите животне средине, у оквиру поступака процјене утицаја на животну средину, сагледа све ове захвате заједно и процјени њихове укупне посљедице", поручила је Шумановац, додајући да дио локалне политике показује склоност према инвеститорима.

"Мега кланице и фарме пилића Сисачко-мославачкој жупанији не доносе развој, већ еколошку катастрофу", навели су недавно представници удружења на конференцији за новинаре.

„Километри девастиране природе“

„Чекају нас загађена природа, контаминисана вода, ваздух који се не може дисати и деградирано тло. Милиони дивљих животиња ће страдати или бити протјерани из својих станишта. Километри девастиране природе“, поручили су из Пријатеља животиња.

 

Министарство заштите животне средине и зелене транзиције саопштило је да свака студија о утицају на животну средину за поједини захват садржи процјену кумулативног утицаја планираног захвата у односу на друге постојеће или одобрене захвате, укључујући потенцијалне синергијске ефекте.

Утицај на животну средину

На додатне еколошке и безбједносне ризике упозорила је саборска посланица Маријана Петир, истичући да се дио планираних захвата налази на подручју активног гасног поља, што отвара и сигурносна питања.

У расправама се често спомиње и Парк природе Лоњско поље. Из Министарства поручују да су у поступцима процјене утицаја на животну средину обавезно анализирани утицаји на биолошку разноврсност и заштићена подручја те да су за пројекте већ издана рјешења о прихватљивости за еколошку мрежу.

Други украјински инвеститор, МХП, раније је најављивао инвестицију у Хрватској вриједну 300–350 милиона еура, али је потом потврђено да је пројекат стављен на чекање.

Ријеч је о компанији украјинског предузетника Јурија Косиука, којег зову "краљем пилетине" јер је један од водећих узгајивача пилића у Европи. МХП је такође власник словеначке Перутнине Птуј, а тиме и хрватске фирме ПП Пипо Чаковец.

Према медијским извјештајима, МХП у Хрватској планира и погон за производњу мокре хране за кућне љубимце, у близини Загреба.

Што се тиче пројеката код Сиска, државни секретар у Министарству пољопривреде Тугомир Мајдак саопштио је да је реализација тренутно замрзнута због одлука локалних самоуправа.

Утицај на домаће произвођаче

У писму предсједника Одбора за перадарство ХПК Дражена Чурила наводи се да су произвођачи перади у Хрватској забринути због могућег утицаја двије предложене мегафарме финансиране страним капиталом. Ти пројекти, како истиче, угрожавају опстанак 250 породичних пољопривредних газдинстава у Хрватској.

Око планираних улагања и даље постоји много отворених питања, од стварног обима и динамике пројеката, преко њихове усклађености са планском документацијом и локалним одлукама.

Грађани ће моћи да изразе своје ставове о пројектима и на најављеном протесту 21. фебруара, преноси Б92.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.