
БРИСЕЛ - Према подацима Евростата, у 2024. години сат рада у ЕУ коштао је просјечно 33,5 евра, док је распон ишао од 10,6 евра у Бугарској до 55,2 евра у Луксембургу.
Највиши трошкови рада забиљежени су у сјеверној и западној Европи. Пет нордијских земаља, укључујући Норвешку, Исланд и Данску, премашују просјек ЕУ. Ове три земље имају трошак рада већи од 50 евра по сату.
Уз њих, Белгија (48,2 €), Холандија (45,2 €), Аустрија (44,5 €), Француска (43,7 €) и Немачка (43,4 €) налазе се међу најскупљим, преноси Б92.
На другој страни, најнижи трошкови рада су у источној Европи – Бугарска (10,6 €), Румунија (12,5 €) и Мађарска (14,1 €). У јужној Европи, трошкови су умјерени, али и даље знатно нижи у поређењу са сјевером: Италија (30,9 €), Шпанија (25,5 €), Португал (18,2 €) и Грчка (16,7 €).
Када се трошкови рада прерачунају у стандард куповне моћи (ППС), разлике се значајно смањују. У том случају, опсег између најниже и највише вриједности међу земљама ЕУ пада са више од пет пута на нешто више од два пута.
Тако, сат рада у ППС износи од 19,1 у Бугарској до 40,3 у Белгији, док Норвешка остаје на врху са 40,7.
Шта све улази у трошак рада?
Трошак рада не подразумијева само плате, већ и „неплатне“ компоненте као што су социјални доприноси и порези повезани са запошљавањем. Учешће тих неплатних трошкова значајно варира: од свега пет одсто у Бугарској и Литванији до 32 одсто у Француској и Шведској. Просјек ЕУ је 25 процената.
Ове разлике, како истичу стручњаци из ЕТУИ и ИЛО, одражавају разлике у моделима социјалне заштите. Земље са универзалним системима, попут Француске и Шведске, имају знатно веће доприносе јер нуде дуже и боље плаћена одсуства (родитељска, боловања) и шире осигурање од незапослености.
Зашто су разлике толике?
Према стручњацима, разлике у радним трошковима одређују:
Продуктивност и економска структура – развијеније економије могу да поднесу веће плате;
Институције тржишта рада – синдикати, колективни уговори и минималне плате имају снажан утицај;
Трошкови живота – земље са већим цијенама генерално имају више плате.
У суштини, рад у Луксембургу и Норвешкој послодавце кошта минимум пет пута више него у Бугарској и Румунији, али та разлика постаје знатно мања када се узме у обзир реална куповна моћ.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.