Туристичка сезона у БиХ зависи од страних радника

САРАЈЕВО – Недостатак домаће радне снаге, посебно у угоститељству и услужним дјелатностима, довео је до све израженијег запошљавања страних радника у Босни и Херцеговини.

Овај тренд је посебно видљив у Федерацији БиХ, гдје се из године у годину повећава број издатих радних дозвола за држављане трећих земаља, нарочито из Азије. 

Туристички радници у Неуму у великој мјери се спремају за нову љетну сезону, али и ове године проблем су радници. Приморани су, према ријечима директора хотела „Сунце“ Давора Крешића, да увозе стране раднике.

„Трудили смо се одупријети овом проблему колико год је то било могуће, но једноставно квалитетних кадрова нема ни у цијелој држави. Стога ћемо и ове сезоне бити приморани увозити радну снагу. Ако се велике туристичке дестинације у региону, попут Хрватске, нису успјеле носити с овим проблемом, тешко је очекивати другачије од нас“, рекао је Крешић.

Највећи дио увезене радне снаге у овом граду на мору стиже из Непала и Филипина.

Из Службе за запошљавање ФБиХ за Klix.ba доставили су податке о броју издатих радних дозвола у периоду од 1. јануара до 31. децембра 2025. године.

Према тим подацима, у ФБиХ борави и ради укупно 3.698 страних држављана. Важно је напоменути да годишњи извјештај о укупном броју издатих радних дозвола још увијек није коначан, што значи да би ова цифра могла бити и већа.

Када је ријеч о државама поријекла, највећи број издатих радних дозвола односи се на држављане Индије, којих је током 2025. године било 553.

Слиједе радници из Турске (479), Непала (399), Бангладеша (283), Србије (192) и Хрватске (163). Значајан број дозвола издато је и за држављане Кине (101), Кувајта (91), као и других земаља, што указује на све разноврснију структуру стране радне снаге у Федерацији БиХ.

Посебно значајан раст биљежи се у дјелатностима хотелијерства и угоститељства, које већ годинама важе за секторе с хроничним недостатком радне снаге.

Током 2025. године у овим дјелатностима у Федерацији БиХ издато је укупно 536 радних дозвола. Када је ријеч о осталим услужним дјелатностима, издато је додатних 255 радних дозвола, што потврђује да се страни радници све чешће ангажују и у секторима попут чишћења, логистике, личних услуга и сличних послова.

Угоститељи и хотелијери већ дуже вријеме упозоравају да без страних радника не би могли одржати обим пословања, нарочито током туристичке сезоне. Одлазак домаће радне снаге у земље Европске уније, неповољни демографски трендови и незainteresованост младих за одређене послове додатно су погоршали ситуацију на тржишту рада.

Посебно се истиче присуство радника из Индије, Непала и Бангладеша, који се најчешће запошљавају на пословима у угоститељству, хотелијерству, али и у помоћним и услужним дјелатностима.

Послодавци наводе да су ови радници спремни на дуже радно вријеме и да лакше прихватају услове рада које домаћи радници све чешће одбијају.

Потврђено је да је од горе наведеног броја страних радника у ФБиХ током 2025. године највећи број радних дозвола издат у Сарајеву.

Током 2025. године у овом кантону издато је укупно 2.121 радна дозвола, што је више од половине укупног броја у Федерацији БиХ. Разлог за то лежи у чињеници да је Сарајево административни, туристички и економски центар, с највећом концентрацијом хотела, ресторана и услужних дјелатности.

Стручњаци упозоравају да ће се тренд запошљавања страних радника наставити и у наредним годинама, ако не дође до озбиљнијих системских мјера које би задржале домаћу радну снагу. Истовремено, истиче се потреба за бољом регулацијом овог процеса, како би се осигурала права страних радника, али и спријечиле евентуалне злоупотребе.

Питање интеграције страних радника, познавања језика и културе, као и њиховог дугорочног боравка у БиХ, све чешће долази у фокус јавности. Иако тренутно попуњавају кључне празнине на тржишту рада, јасно је да запошљавање странаца није трајно рјешење, већ одговор на дубоке структурне проблеме домаће економије и демографије.

Док се не пронађу дугорочна рјешења, угоститељство и услужни сектор у Федерацији БиХ, али и у остатку Босне и Херцеговине, остаће у великој мјери ослоњени на раднике из иностранства, који су већ постали неизоставан дио свакодневне слике ресторана, хотела и других услужних објеката широм земље.

Што се тиче Републике Српске, из Завода за запошљавање РС-а за Klix.ba су казали да тренутно тек врше обраду података за 2025. годину у координацији са Агенцијом за рад и запошљавање БиХ и да нису у могућности доставити тражене податке, пише Кликс.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.