Текстилци у пат-позицији!

Анита Јанковић Речевић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Текстилци у пат-позицији!

БАЊАЛУКА - Текстилна предузећа у Републици Српској већ пола деценије немају рјешење за нагомилане проблеме и за излаз из кризе, што и ове године за резултат има пад обима производње, раскидање партнерских уговора и гашење погона.

Проблеми у индустрији текстила, коже и обуће, која је махом извозно оријентисана будући да је производња углавном базирана на лон-пословима за иностране партнере, почели су 2020. године с појавом вируса корона, да би се кроз године које су услиједиле само додатно усложњавали.

Да су изазови често непремостиви врло добро знају у текстилом предузећу "Марди" из Градишке. Прије пандемије имали су 14 малопродајних објеката у којима су продавали конфекцију сопственог бренда, док данас ради само једна бутик у Градишци у којем распродају залихе.

- Због пада продаје током и након пандемије постепено смо почели да затварамо бутике и ево већ три године како ништа не шијемо под нашим брендом "марди". Били смо познати по јефтиној роби солидног квалитета, увозили репроматеријал у контејнерима из Кине, али цијене су толико скочиле да је престало бити исплативо. Преоријентисали смо се на услужно шивење за предузеће "Хертекст" из Модриче. Шили смо женску конфекцију, претежно за даме средњих година, међутим прије десетак дана су нам отказали сарадњу, јер наводно и њима лоше иде, пад је промета и потражње - истакла је за "Глас" Каролина Ристић из предузећа "Марди".

Каже да тренутно имају десет радника и посла до септембра те да ће сви на евиденцију незапослених уколико до краја љета не нађу новог партнера.

- За нас је ситуација ужасно лоша, али ето пред нама су још два мјесеца, тражићемо нове клијенте, а ако не успијемо, мораћемо затворити предузеће. Не можемо водити битку са јефтином робом и великим тржним центрима, који су и довели до пада потражње за гардеробом домаћих текстилаца - навеле је Ристићева.

Замјеник директора у предузећу "Ветекс" из Лакташа Милица Савић каже да је најдубљи проблем домаће текстилне индустрије што на ЕУ тржиште излази са лон-пословима, то јест са производима страних брендова, те самим тим директно зависе од воље странаца који диктирају услове пословања.

- Мање-више сви радимо за друге и објективно испод пет одсто производа на ино-тржите излази под брендом фирме која га пласира директно. Није улагано нити се ради на томе да покушамо извозити свој домаћи производ и сада смо у пат-позицији, гледамо како ће се ситуација развијати у Европи. Ми у "Ветексу" имамо срећу што покривамо разне сегменте текстилне индустрије, попут полупроизвода за индустрију намјештаја, кућни текстил, душеке, навлаке и слично, тако да никада немамо сезонски пад у свим аспектима производње. Због пада извоза намјештаја сада је ту присутно смањење производње - рекла је Савићева.

Додала је да је сукоб Украјине и Русије изазвао веће економске проблеме овој бранши него сама корона.

- Прошле године је било теже пословати него током времена пандемије и поредити овогодишње резултате рада са лањским није реално, јер ако су и проценти извоза већи, то не значи много - категорична је Савићева.

Секретар Удружења текстила, коже и обуће при Привредној комори РС Александра Михајловић Бијелић наводи да су негативни економски показатељи у индустрији текстила, коже и обуће настали под утицајем кризе и глобалних трендова.

- Предузећа која су оријентисана на једног купца имају велике потешкоће у пословању. Смањење обима производње креће се од 10 до 20 одсто у овој години, а било је смањења броја радника, али још немамо прецизне податке. Чињеница је да се отварају и друга повољнија тржишта у окружењу и тржишта која имају стимулативнију политику за стране инвеститоре, што такође има негативан утицај на нашу текстилну и обућарску индустрију - додала је Михајловић Бијелић.

Танка потражња

Милица Савић каже да је смањена потражња за текстилним производима на домаћем тржишту, јер грађани купују само неопходно.

- Текстил је некварљива роба и купују га кад морају. Има људи који и данас користе пернате јоргане из времена Југославије, али они и даље служе сврси. Храна се мора јести сваки дан, тако да људи слажу приоритете - рекла је Савићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.