Свјетска банка: Економски раст на Балкану остаје стабилан

БЕЧ - Економски раст региона Западног Балкана биће благо успорен у 2025. због слабије екстерне тражње и економске неизвјесности коју доноси даљи развој глобалних трговинских политика, али ће остати стабилан, наводи се у пројекцијама Свјетске банке у данас објављеном Редовном економском извјештају за Западни Балкан.

Свјетска банка предвиђа да ће укупна стопа економског раста Западног Балкана у 2025. достићи 3,2 одсто, што представља ревизију наниже за 0,5 процентних поена у односу на претходне пројекције, док се у 2026. очекује убрзање раста на 3,5 одсто.

"Примјећујемо неке позитивне економске трендове на Западном Балкану који указују на отпорност региона и требало би да представљају основу за солидан економски раст. Нижа инфлација и раст зарада подстичу потрошњу, а почињу да расту и јавна улагања", изјавила је директорка Одјељења Свјетске банке за Западни Балкан Шаоћинг Ју.

Она је ипак упозорила да би успорена економска активност у Европској унији и наглашена неизвјесност глобалних трговинских токова такође могли да негативно утичу на изгледе за привредни раст Западног Балкана.

"Неизвјесност на пољу глобалне трговине вјероватно ће утицати на Западни Балкан првенствено због успоравања привредне активности у еврозони, што би могло да умањи трговинску размјену добара и услуга, као и прилив улагања и дознака", додаје Свјетска банка.

У извјештају се указује на то да су, у периодима неизвјесности, диверзификација извора раста и обнављање програма структурних реформи најдјелотворније стратегије за очување економске отпорности. 

Међу кључним мјерама су уклањање препрека за приступ тржишту рада, укључујући и ограничења која утичу на жене, затим продубљивање регионалних економских интеграција, унапређење стандарда управљања и повећање тржишне конкуренције ради подстицања продуктивности и пружања подршке дугорочном расту.

Брже спровођење реформи на Западном Балкану у оквиру процеса приступања ЕУ – попут приступања Јединственом евро платном простору (СЕПА) и увођења "зелених трака" ради поједностављења прекограничне трговине – могло би да унаприједи повјерење привредника, привуче улагања и подстакне креирање нових радних мјеста.

У свом извјештају, Свјетска банка наглашава и како раст температура и појава екстремних временских догађаја, заједно са преласком на нискоугљеничну економију, из коријена мијењају секторске обрасце запошљавања, што захтијева значајно прилагођавање радне снаге.

Приоритет Западног Балкана треба да буду реформе система социјалне заштите и служби за запошљавање, чиме би се помогло радно способном становништву да преброди временске непогоде као што су поплаве, суше и шумски пожари, а регион треба да буде спреман и за нове прилике за запошљавање које доноси зелена транзиција, закључује се у извјештају.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.