Све чешће и у Српској: Један робот мијења 20 радника

БАЊАЛУКА - Слике радника у производним погонима у Српској ускоро би могле постати прошлост, јер њихов посао полако преузимају роботи који у домаћим фирмама мијењају и по 20 људи.

Према ријечима привредника, роботизација пословања, не само што скраћује потрагу за радницима, него и повећава производњу за више од 50 одсто, а цијена сата њиховог рада много је јефтинија од сата запосленог, због чега се многи и у Српској масивно одлучују на тај корак.

Предсједник Привредне коморе Перо Ћорић истакао је за "Глас Српске" да је у посљедњих неколико година присутан притисак на привредна друштва да се врши повећање ефикасности и продуктивности и свега осталог што би ишло у корак са смањењем цијена и ширењем пословања на иностраном тржишту.

- Многа предузећа из различитих области полако улазе у ту причу која је највише заступљена у металној и електроиндустрији, као и у обућарској производњи - казао је Ћорић, додајући да у Српској нема области у којој није почео процес роботизације.

Недавно је, тврди он, Привредна комора као једну од награда увела "Дигитализацију у пољопривреди" што је, каже, прије десет година било незамисливо.

- Овај тренд код нас се врло брзо шири, тако да су роботизација и дигитализација увелико нашла своја мјеста у нашој привреди. Ти уређаји, односно сам процес није јефтин. Вриједност тих производа креће се од 50.000 до 500.000 евра и они у принципу могу замијенити 20 и више радника, зависно о којој индустрији је ријеч - рекао је он.

Додао је да роботи, осим што повећавају продуктивност, они смањују субјективне грешке које су неминовне код радника.

- Такође, роботи смањују цијену производа, јер у његовој изради учествује мање радне снаге. И оно што је сваком послодавцу важно, нема боловања, изненадних отказа и одлазака, због чега се највише привредника и одлучило на процес роботизације - казао је Ћорић, додајући да је на десетине предузећа у Српској ушло у процес роботизације која је постала сасвим нормална.

Према његовим ријечима, роботизација не смањује број радника, него доноси нова запошљавања, јер увијек треба неко ко, између осталог, зна с роботима руковати.

- Нема индустријске гране у Српској гдје роботи у мањој или већој мјери не учествују у процесима производње. Примјера ради, у једној фирми у околини Бањалуке робот који кошта 400.000 евра замијенио је 15 радника, што ће се отплатити у релативно кратком времену - рекао је Ћорић.

Предсједник Удружења мљекара Републике Српске Милорад Арсенић казао је да број робота у овом сектору готово свакодневно расте, а бенефити су вишеструки.

- Готово да нема веће фарме која нема најмање једног робота за мужу крава и он у том послу одмијени бар два радника које је данас скоро немогуће наћи. Такође, посао нам доста олакшава и робот који храни животиње – рекао је Арсенић и додао да роботи надопуњују недостатак радника.

Увоз

Према подацима Управе за индиректно опорезовање (УИО) БиХ, увоз робота разних врста се из године у годину повећава, па је тако лани стигло њих у вриједности од 6,609 милиона марака, што је за неких 1,546 милиона више у односу на годину раније. Како су истакли у УИО, највише се увозе роботи за утовар, као помоћни механизам.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.