Суша спржила љешнике!

БАЊАЛУКА - Суша и температуре које су овог љета прелазиле 40 степени десетковале су род љешника у Српској, због чега произвођачи очекују знатно мање приносе, неизвјесну откупну цијену и нови раст трошкова на својим плантажама.

Док поједини произвођачи процјењују да ће им род бити упола мањи, има и оних којима је суша готово потпуно уништила засаде, што би посљедице могло оставити и на наредну сезону. Пољопривредни инжењер и технолог у "Еко-Босанској Посавини" из Дервенте Александар Благојевић казао је за "Глас Српске" да ће овогодишња производња бити знатно мања због суше и високих температура.

- Љешника ће бити, али очекујемо од 30 до 50 одсто мању производњу него што је планирано. Квалитет плода је добар, достигао је одговарајућу величину, а задовољавајући би требало да буде и рандман - рекао је Благојевић.

Са 300 хектара око 100 тона

Према његовим ријечима, са 300 хектара очекују принос од око 100 тона, а цјелокупну производњу извозе у Хрватску, гдје љешник чисте, суше и продају у љусци. Када је ријеч о откупној цијени, она још није позната, јер се очекује да италијанско тржиште, које значајно утиче на формирање цијене, изађе са својим условима пред бербу.

- Рачунамо да откупна цијена не би требало да буде испод три евра по килограму у љусци. Љешник је генерално дефицитаран, а без наводњавања у оваквим условима нема озбиљне производње. Биљка је константно под стресом, што може оставити посљедице и на род наредне године - истакао је Благојевић.

Власник бренда "Златни љешник" из Пискавице код Бањалуке Зоран Јањетовић очекује око 20 одсто мањи принос од планираног, али ипак бољи него лани.

- Чак ни наводњавање није много помагало, јер је дио плода спржен и отпао прије времена. Ипак, биће боље него прошле године, када неки произвођачи нису ни брали љешник - рекао је Јањетовић.

За разлику од произвођача који су усмјерени на извоз, он се углавном ослања на домаће тржиште, а настоји да сав љешник преради.

Низвјестан и откуп

Неизвјесна је, међутим, и откупна цијена. Према његовим ријечима, љешник у љусци прошле године се продавао за око осам марака по килограму, док се ове године очекује цијена од 4,20 до 4,30 КМ. У малопродаји је тренутно достигао готово 40 марака, али би, уколико не буде несташице, могао појефтинити на око 30 КМ.

Истовремено, трошкови одржавања плантаже порасли су око 30 одсто због скупљег горива, прихране, механизације и додатне заштите биљака. На плантажи од десет хектара Јањетовић очекује око двије тоне по хектару.

- Љешник је доброг квалитета, мада је због суше нешто ситнији. Ово је било ненормално вријеме и тешко је било шта урадити против тако дугог и снажног топлотног таласа - казао је Јањетовић.

Додатни проблем произвођачима представља недостатак радне снаге, па се све више ослањају на механизацију. Јањетовић наводи да кроз подршку Министарства пољопривреде и Центра за развој села града Бањалука успијевају да набаве дио потребних машина.

- Помоћ је скромна, али нам свака значи. Без механизације нема озбиљне пољопривреде, јер на селима нема довољно радне снаге - рекао је Јањетовић.

Још тежа ситуација је на плантажи Веселина Савића у Блатници код Теслића, гдје је овогодишњи род, како каже, готово потпуно уништен.

- Код мене је суша уништила готово све. Прво је прољетни мраз направио штету, а онда је дошла суша. Од више од 20 дунума нема довољно љешника ни за властите потребе - рекао је Савић.

Он истиче да се за готово двије деценије производње не сјећа овако лоше године, те страхује да би посљедице могле бити дугорочне.

- Температуре су прелазиле 40 степени и све се одозго спржило. Џаба је било наводњавати када је биљка изгорјела. Најгоре је што страхујемо да ће се дио стабала осушити и да ће посљедице бити дугорочне - казао је Савић.

Због готово потпуног изостанка рода, он не очекује да ће успјети покрити трошкове производње.

- Ове године сам потпуно у минусу. Прошле године смо се некако покрили, али сада нема од чега - рекао је Савић.

Други производи

Домаћи произвођачи све више настоје да љешник не продају само у сировом облику, већ да га прераде у различите производе и тако му повећају вриједност.

Дио рода који одлази у извоз користи се и за производњу уља, док овогодишњи слаб принос угрожава и те намјене.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.