Топлотни талас промијенио навике Француза: Туча због клима-уређаја у Паризу

Б.Ђ.
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Топлотни талас промијенио навике Француза:Туча због клима-уређаја у Паризу Фото: Jeanne Accorsini | Топлотни талас промијенио навике Француза:Туча због клима-уређаја у Паризу

Док се Француска, једва опорављена од претходног топлотног таласа, припрема за сљедећи, метеоролози најављују повратак несносних врућина. Са њима се враћа и питање које се непрестано постављало у јуну: зашто Французи једноставно не укључе климу?

Са њима се враћа и питање које се непрестано постављало у јуну: зашто Французи једноставно не укључе климу?

Неки су већ одлучили да узму ствар у своје руке. Испред неколико Лидлових продавница широм париског региона прошлог четвртка десетине људи стајале су у реду у нади да ће успјети да купе клима-уређај. У Обервиљеу, предграђу Париза, врата су попустила под притиском масе, а међу купцима је избила и туча, пише ЦНН.

"Видјела сам како људи газе једни преко других", испричала је једна жена за лист Ле Парисиен. "Била сам у шоку, гурали су ме са свих страна и, нажалост, отишла сам без клима-уређаја", додала је друга.

Зашто Французи немају климу? 

Само око 24 одсто француских домаћинстава посједује клима-уређај, према подацима француске агенције за енергетску транзицију. То је пораст у односу на 18 одсто прије само двије године, али и даље знатно мање од приближно 50 одсто у сусједној Италији.

Алексија, двадесетшестогодишњакиња која живи на ободу Париза, каже да је попустила када је чула да стиже нови топлотни талас. "Сви клима-уређаји које сам гледала већ су били распродато. Зато сам пожурила да купим свој прије него што потпуно нестану".

Французи су клима-уређаје дуго сматрали ружним, бучним, непотребним и – изнад свега – америчким. Дубоко је укорјењено и вјеровање да удисање климатизованог ваздуха може изазвати болест.

Умјесто тога, француска грађевинска традиција ослања се на дебеле камене зидове и затворене прозоре, пасивне методе хлађења које су добро функционисале док су љета била блажа.

Бирократске баријере

Затим, ту су и прописи. Француска репутација бирократије и административних заврзлама у великој мјери односи се и на клима-уређаје.

У зградама из 19. вијека које дефинишу изглед Париза, станарима се рутински одбијају дозволе за постављање спољашњих јединица јер прописи о заштити културне баштине штите јединствен изглед градских кровова и фасада, углавном изграђених током велике обнове главног града под Наполеоном ИИИ, коју је водио Жорж-Ежен Осман.

У зградама са више власника потребно је одобрење свих сувласника прије постављања фиксне јединице, а оне постављене без дозволе могу бити принудно уклоњене.

Како се приближавају предсједнички избори 2027. године, климатизација је постала важно политичко питање. Крајње десно Национално окупљање Марин Ле Пен најгласнији је заговорник климатизације, позивајући на национални "климатски план" за опремање сваке школе и болнице, као и на 23 милијарде долара бескаматних државних кредита како би се помогло за 30 до 40 милиона домаћинстава да уграде клима-уређаје.

На љевици су ставови подијељени. Зелени, традиционално најжешћи скептици према климатизацији, мијењају мишљење, а лидерка странке Марин Тондеље признаје да је хлађење сада неопходно барем у неким школама и болницама. Лидер крајње љеве странке Непокорена Француска, Жан-Лик Меланшон, упозорио је на опасности масовне климатизације, рекавши да њено постављање свуда "значи наношење још веће штете“.

Влада се налази негдје између – одобрава хитну уградњу клима-уређаја у болницама, док истовремено покушава да не остави утисак да одустаје од француског приступа борби против врућине, који предност даје изолацији. Колико је расправа постала оштра показало се када су Зелени у четвртак поднијели захтјев за изгласавање неповјерења влади због њеног одговора на топлотни талас. Приједлог вјероватно неће бити усвојен, али показује колико је ово питање постало дубоко политизовано.

Клима-уређаји – непријатељ или неопходност?

Отпор према климатизацији често се оправдава и еколошким разлозима, заснованим на тврдњи да она директно доприноси климатским промјенама због енергије коју троши.

У Француској се тај аргумент судара са енергетском сликом земље: око 95 одсто француске електричне енергије долази из нискоугљеничних извора, при чему нуклеарна енергија обезбјеђује око двије трећине укупне производње.

 

 

Рад клима-уређаја на таквој електроенергетској мрежи има само дијелић угљеничног отиска који би имао у земљама попут Пољске или Њемачке, гдје фосилна горива и даље имају значајно већи удјео у производњи електричне енергије.

Локално загријавање и друштвена неједнакост: Клима као симбол привилегија

Интензивна употреба клима-уређаја може повећати температуру у градовима због испуштања отпадне топлоте. То је локални феномен, различит од глобалног загријавања изазваног емисијама гасова са ефектом стаклене баште, али повећава неједнакости између оних који могу да приуште климатизацију и оних који не могу.

Еколошки активисти такође тврде да је расправа сведена на бинарни избор између посједовања и непосједовања клима-уређаја, чиме се пажња усмјерава на лијечење посљедица, а не узрока.

Ипак, за све већи број Француза, без обзира на то колико се појединачно труде да допринесу борби против климатских промјена, ублажавање њихових посљедица постало је нужност, преноси Б92.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.

Најновије вијести из рубрике