Шта крију позитивне прогнозе ММФ-а о БиХ

САРАЈЕВО - БиХ ће наредних година расти брже од већег дијела развијене Европе, али тај раст неће бити довољан да смањи велики економски јаз према Европској унији. Међународни монетарни фонд (ММФ) прогнозира да ће њена привреда до 2031. године расти просјечно 2,94 одсто годишње, али економисти упозоравају на то да земља са ниском продуктивношћу, одливом становништва и слабим инвестиционим замахом мора расти знатно брже да би сустигла богатије економије.

КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

• ММФ прогнозира да ће привреда БиХ до 2031. године расти просјечно 2,94 одсто годишње.
• БиХ ће, према прогнозама, расти брже од већег дијела развијених европских економија, али то неће бити довољно за значајније смањење јаза у односу на ЕУ.
• БДП по становнику у БиХ износи око 20.000 евра (по паритету куповне моћи), док је просјек ЕУ око 39.000 евра.
• Економисти истичу да није пресудна само стопа раста, већ његов квалитет, односно да ли се заснива на продуктивности, инвестицијама и јачању производње.
• Економски аналитичар Игор Гавран упозорава да је раст од око три одсто годишње недовољан за озбиљнији развојни искорак БиХ.
• Као највеће препреке бржем развоју наводе се низак ниво продуктивности, недовољне инвестиције, одлив становништва и недостатак квалификоване радне снаге.
• Стручњаци оцјењују да ће демографски пад бити један од највећих изазова за будући економски раст и конкурентност БиХ.

ММФ прогнозира стабилан, али недовољан раст

Према пројекцијама ММФ-а такав темпо раста сврстава БиХ међу европске економије које ће у наредним годинама напредовати брже од развијеног дијела континента, али не и међу земље које ће направити велики напредак.

Проблем је у томе што позитивна стопа раста сама по себи не значи и брзо приближавање развијеним економијама. Земља која полази са знатно нижег нивоа развијености мора дуже вријеме расти брже од богатијих држава да би смањила разлике у продуктивности, платама и животном стандарду.

Веће стопе раста не значе и брже сустизање Европе

Док се највеће европске привреде суочавају са успоравањем, високим јавним дугом, старењем становништва, слабом продуктивношћу, високим трошковима енергије и геополитичком неизвјесношћу, земље западног Балкана и даље имају простор за бржи развој. Ипак, та предност углавном произлази из чињенице да ове економије полазе са ниже развојне основе.

Високе или ниже стопе раста у појединим земљама, према оцјенама економиста треба посматрати у ширем контексту. Када економија креће са нижег нивоа развијености, лакше је остварити више процентуалне стопе раста кроз инфраструктурна улагања, прилив страног капитала или повећање производње.

Због тога, како наводе економисти, три одсто раста на западном Балкану не значи аутоматски брзо приближавање животном стандарду развијених чланица ЕУ. Кључно питање није само колика је стопа раста, већ какав је његов квалитет и да ли он мијења структуру економије.

БДП открива колико БиХ заостаје за ЕУ

Колики је стварни јаз између БиХ и Европе најбоље показује поређење БДП-а по становнику. Док просјек Европске уније по становнику, мјерено паритетом куповне моћи, износи око 39.000 евра, БиХ је на нивоу од око 20.000 евра. То значи да је економска снага по једном становнику у БиХ приближно упола мања од просјека Европске уније. Управо зато исти проценат раста не доноси исти развојни ефекат. Богатије економије и са нижим стопама могу задржати висок животни стандард, док земљама попут БиХ треба дуготрајно бржи напредак да би смањиле постојећи јаз.

На ово упозорава и економски аналитичар Игор Гавран, који указује на то да се економски напредак не може мјерити само чињеницом да је БДП већи него претходне године, већ тиме шта тај раст доноси привреди и грађанима, када је у питању њихов животни стандард.

Према његовој оцјени, раст од око три одсто годишње, иако на први поглед изгледа позитивно, за БиХ није довољан за озбиљнији развојни искорак.

- Земље које имају нижи ниво развијености морају дуже вријеме расти брже од богатијих економија да би смањиле постојећи јаз. Кључно питање квалитета економског раста јесте да ли он почива на повећању продуктивности, новим инвестицијама, јачању производње и стварању боље плаћених радних мјеста или се углавном ослања на потрошњу и краткорочне ефекте - истакао је Гавран за "Глас".

Инвестиције и продуктивност кључ бржег развоја

Према његовим ријечима, без раста продуктивности, позитивни макроекономски бројеви сами по себи не значе велики развојни напредак.

- Један од изазова биће привлачење инвестиција. Земље које успијевају да брже напредују углавном имају снажније инвестиционе циклусе, конкурентнију производњу и развијеније извозне секторе - рекао је Гавран.

Он додаје и да највеће ограничење будућег раста неће бити само економски показатељи те да демографија постаје један од највећих проблема.

- Пад броја становника, одлазак младих и недостатак квалификоване радне снаге успоравају привредни развој чак и у периоду позитивних економских кретања. Мање радника значи мањи производни потенцијал, слабији извозни капацитет и мању привлачност за нове инвестиције. Због тога питање економског раста за БиХ више није само питање статистике, већ будућности друштва - поручио је Гавран.

Рекордери Малта и Србија

Према пројекцијама ММФ-а најбржи економски раст у Европи у наредним годинама требало би да има Малта и то од четири одсто годишње. Раст ове земље заснива се на туризму и финансијским услугама. Међу најбрже растућим економијама налази се и Србија, али и Молдавија, које би требало да биљеже раст од око 3,5 одсто годишње. На другом крају листе налазе се најразвијеније европске економије, које због високе почетне базе, старења становништва, слабије продуктивности и високих трошкова пословања улазе у период споријег раста. Међу њима су Њемачка и Италија и неке друге велике економије, код којих се очекује раст од око један одсто или мање.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.