Привреда
Фото: Архива
БАЊАЛУКА - Док је увоз робе из Сједињених Америчких Држава у БиХ за 11 мјесеци ове године драстично смањен и по количини и по вриједности, а извоз је, захваљујући војној индустрији, забиљежио раст, спољнотрговинска размјена са Русијом, према оцјенама економиста, показује стабилан узлазни тренд, уз отворена питања начина плаћања и перспективу шире економске сарадње.
Према подацима Управе за индиректно опорезивање (УИО), БиХ је од јануара до краја новембра ове године из САД увезла 13,62 милиона килограма робе у вриједности од 77,53 милиона КМ, док је у истом периоду прошле године увоз износио чак 107,55 милиона килограма, вриједних 176,64 милиона КМ.
С друге стране, извоз из БиХ на америчко тржиште биљежи раст. За 11 мјесеци ове године у САД је извезено 18,05 милиона килограма робе у вриједности од 157,95 милиона КМ, док је лани у истом периоду извезено 7,18 милиона килограма укупне вриједности 139,70 милиона марака.
Када је ријеч о структури увоза из САД, по вриједности су најзаступљенији нуклеарни реактори, котлови, машине и механички уређаји са дијеловима, затим воће и орашасти плодови, коре агрума, диња и лубеница, као и возила, осим шинских, те њихови дијелови и прибор.
БиХ је, с друге стране, на америчко тржиште највише пласирала оружје и муницију са припадајућим дијеловима, као и жељезо, челик и производе од ових метала.
Економиста Зоран Павловић истакао је за "Глас" да је пад увоза из САД директна посљедица поскупљења робе на америчком тржишту.
- Основни проблем је што је роба која је до јуче била повољна, од аутомобила до појединих индустријских компоненти, сада знатно скупља, посебно након увођења царина и додатних оптерећења током мандата предсједника Доналда Трампа. Трговци се, логично, окрећу тржиштима гдје је роба јефтинија - казао је Павловић.
Он додаје да је извоз у САД тренутно стабилан, јер се углавном ослања на војно-индустријски комплекс БиХ, али да остаје отворено питање како ће се ситуација развијати наредне године, након евентуалне примјене нових тарифа и царина на производе из БиХ.
Када је ријеч о спољнотрговинској размјени са Русијом, подаци УИО показују раст и увоза и извоза. БиХ је за 11 мјесеци ове године из Русије увезла 153,20 милиона килограма робе у вриједности од 151,30 милиона КМ, док је лани увоз износио 137,47 милиона килограма, вриједних 128,95 милиона марака. Истовремено, извоз у Русију повећан је са 1,12 милиона на 2,47 милиона килограма, а вриједност извоза порасла је са 63,91 на 71,22 милиона КМ.
Из Русије се у БиХ ове године највише увозе минерална горива, минерална уља и производи њихове дестилације, битуменске материје и минерални воскови, затим алуминијум и производи од алуминијума.
Са друге стране, на руско тржиште БиХ највише пласира фармацеутске производе, пића, алкохол и сирће, као и неорганске хемијске производе и једињења племенитих и ријетких метала.
Павловић наглашава да је дио раста вриједности размјене резултат инфлације, која је присутна и у БиХ и у Русији, али и на глобалном тржишту.
- Повећање цијена од пет до десет одсто неминовно се одразило на укупне износе увоза и извоза. Штета је што немамо развијенију сарадњу са руским тржиштем, јер би они могли апсорбовати знатно више робе из БиХ - рекао је Павловић.
- ПЛАЋАЊЕ
Зоран Павловић истиче да постоји простор за унапређење сарадње, посебно имајући у виду модернизацију производње у Русији, али да значајан проблем представља начин плаћања с обзиром на то да је Русија искључена из SWIFT система.
- Плаћања се морају обављати преко посредничких земаља или алтернативних механизама, што додатно компликује трговину. Ипак, у перспективи се може очекивати обимнија сарадња, јер постоје производи који су нам заиста потребни - поручио је Павловић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
