Скупа агротехника стеже обруч око ратара и воћара

БАЊАЛУКА - Пад увоза ђубрива и средстава за заштиту биља у протеклих осам мјесеци јасан је сигнал да домаћи пољопривредници, притиснути високим трошковима производње и сушом, штеде на агротехници, што би дугорочно могло да угрози квалитет земљишта и производњу.

КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

• Увоз ђубрива за осам мјесеци смањен је за око 7,8 милиона килограма, а средстава за заштиту биља за 460.000 килограма.
• Пољопривредници кажу да мања потрошња није посљедица мањих потреба, већ штедње због високих трошкова производње и суше.
• Ратари упозоравају да би смањено ђубрење током више година могло нарушити квалитет земљишта.
• Воћари упозоравају на високе трошкове производње и мањи избор препарата за заштиту биља.

Према подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ, у протеклих осам мјесеци увезено је 81,95 милиона килограма ђубрива, вриједних 71,62 милиона КМ, док је у истом периоду лани увезено 89,72 милиона килограма, за 73,11 милиона КМ. Највише ђубрива стигло је из Русије, 48,46 милиона килограма, вриједних 41,02 милиона КМ, док су значајне количине увезене и из Мађарске, Хрватске и Србије.

Истовремено, увоз средстава за заштиту биља смањен је са 3,05 милиона килограма, колико је увезено за осам мјесеци прошле године, на 2,59 милиона килограма ове године. Вриједност увоза пала је са 42,38 милиона на 36,55 милиона КМ. Највише ових препарата стигло је из Србије, а затим из Њемачке, Кине, Француске и Италије.

Ђубриво скупље, пшеница на истој цијени

Предсједник Удружења пољопривредника "Села Семберије" Бошко Радић каже да мањи увоз ђубрива није знак мањих потреба, већ посљедица штедње произвођача.

- Највећи проблем је нестабилност тржишта. Прије 12 година пшеницу смо продавали за 32 фенинга, а ђубриво је било око 42 марке. Данас је пшеница поново 32 фенинга, а ђубриво је прешло 100 марака. Уз дизел који је око четири марке, тешко је да ратарска производња буде рентабилна - рекао је Радић.

Он очекује да ће јесења сјетва бити знатно скупља него прошле године, те да ће произвођачи због високих трошкова штедјети на агротехници.

- Површине под пшеницом могле би бити веће за око 15 одсто, али ће основно ђубрење сигурно бити смањено. Ако се тако ради двије-три године, квалитет земљишта ће пасти - упозорио је Радић.

Суша додатно отежава сјетву

Додатни проблем представља суша. Радић каже да у Семберији киша није било мјесецима, због чега је неизвјесна и сјетва уљане репице, а слаби приноси кукуруза додатно су погоршали положај ратара.

- Ако до 15. октобра буде довољно кише, форсираћемо уљану репицу, а ако не буде, морамо се окренути пшеници. Све што се посије у прољеће може родити, али је то далеко од приноса од којег се може зарадити - рекао је Радић.

Воћари траже више избора

Да су високи трошкови проблем и у воћарству, потврђује предсједник Удружења воћара Републике Српске Драгоја Дојчиновић, који истиче да произвођаче додатно оптерећује мањи избор средстава за заштиту биља.

- Имамо око 120 препарата којима је забрањена употреба. Кад ми не купујемо, ни увозници немају потребу да их увозе. Произвођачи се зато окрећу јефтинијим препаратима, посебно из Кине, али ако је средство лошије, морамо радити више третмана, па на крају потрошимо више препарата и горива - рекао је Дојчиновић.

Према његовим ријечима, трошкови воћарске производње су огромни, а само производња 50 тона јабука по хектару кошта око 40.000 КМ.

- Послије бербе имамо најмање три третмана, прихрану, хербициде, ђубриво, а затим и резидбу - навео је Дојчиновић.

Он упозорава да би, уколико наредне године изостане добар род, још већи број воћара могао одустати од производње.

Дневница

Драгоја Дојчиновић истиче да би дневница резача ове године требало да буде око 150 марака, а са храном, превозом и смјештајем то изађе и до 200 марака.

- За један хектар резидбе треба нам најмање 5.000 до 6.000 марака - казао је Дојчиновић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.