Руски гас од данас не тече кроз Украјину, Европа до њега сада само кроз Балкански ток

БЕОГРАД – Гаспром је од данас остао без техничке и правне могућности да испоручује гас за транзит преко територије Украјине, а европским купцима руски гас сада стиже само кроз Балкански ток, који добија гас из Турског тока. 

"Истеком уговора са украјинском компанијом Нафтогас руски гас неће се испоручивати од осам часова по московском времену 1. јануара“, саопштено је из руске компаније Гаспром на Телеграму.  

Додаје се, преноси „Енергија Балкана“, да је истекао рок важења докумената потписаних 30. децембра 2019. године, уговора између компанија Гаспром и Нафтогас, организовање транспорта руског гаса преко територије Украјине и Споразум о сарадњи између гасно-транспортних оператера Русије и Украјине – компанија Гаспром и Оператор гасног транспортног система Украјине.  

Украјинске власти раније су више пута изјављивале да не планирају да продуже уговор о транзиту.  

Гаспром је у протеклој години преко те маршруте испоручио око 15,5 милијарди кубних метара гаса, што је износило приближно 4,5 одсто укупне потрошње у ЕУ.  

Преко ње су руски гас добијале Молдавија и четири земље ЕУ: Словачка, Аустрија, Италија и Чешка.  

И украјинско Министарство енергетике је саопштило да је обуставило транспорт руског гаса кроз земљу, као и да је Украјина о томе обавестила међународне партнере у складу са утврђеном процедуром.  

Стручњаци су упозоравали да прекид транзита преко територије Украјине прети повећањем цена гаса и локалним неравнотежама на тржишту гаса у Европи.  

Председник Украјине Володимир Зеленски је то одавно хтео, а онда и најавио у Бриселу 19. децембра: „Украјина неће продужити уговор о транзиту руског гаса ка Европи преко своје територије. Украјина неће дозволити Москви да зарађује додатне милијарде“ док траје агресија на Украјину.“  

Руски председник Владимир Путин потврдио је крај уговора и изразио уверење да руска државна компанија Гаспром може поднети губитак.  

„Овај уговор више неће постојати. Све је јасно“, рекао је Путин и додао – преживећемо, Гаспром ће преживети.  

До почетка рата у Украјини, Русија је била највећи светски извозник природног гаса, а Европа јој је била најважнији купац. За владе на континенту, приступ јефтиној енергији имао је већу тежину од забринутости због пословања с председником Владимиром Путином.  

Више од пола века раније, Совјетском Савезу су очајнички требали новац и опрема за развој гасних поља у Сибиру. У исто време, Савезној Републици Немачкој (Западна Немачка) требала је јефтина енергија за економију у успону. Москва и Бон су 1970. потписали уговор „Цеви за гас“, према којем су немачке фабрике испоручиле хиљаде километара цеви за транспорт руског гаса у Западну Европу.  

Ова међусобна повезаност на енергетском тржишту траје и данас, јер су европски увозници често везани дугорочним уговорима из којих не могу лако изаћи. Прелазак на друге изворе је скуп, наводи америчка медијска компанија Блумберг.  

Према бриселском трусту мозгова Бројгел, крајем 2023. ЕУ је увозила фосилна горива из Русије у вредности од око милијарду долара месечно, у поређењу са 16 милијарди месечно почетком 2022.  

Према Европској комисији, руски гас је 2023. и даље чинио 15 одсто укупног увоза гаса у ЕУ, иза Норвешке и САД са 30, односно 19 процената, али испред северноафричких земаља са 14 процената.  

Велики део руског гаса пролази гасоводима кроз Украјину и Турску, а највећи купци су Аустрија, Словачка и Мађарска.  

Велики потрошачи енергије, попут Шпаније, Француске, Белгије и Холандије, и даље увозе руски течни природни гас преко танкера.  

Део тог гаса меша се с гасом из других извора у европској мрежи гасовода. Због тога би могао доспети и до Немачке, упркос томе што жели да га избегне.  

Цене енергије су током 2022. порасле, понекад и више од 20 пута. Неке европске фабрике биле су принуђене да смање производњу, док су многе мале фирме морале да се затворе.  

Иако су цене од тада поново пале, још увијек су изнад нивоа пре кризе, што чини европске индустрије са највећом потрошњом енергије, посебно оне у Немачкој, мање конкурентним.  

Скупа енергија један је од разлога због којих компаније попут Фолксвагена и БАСФ-а имају проблема. За многа домаћинства, додатни трошкови постали су прави терет, а према подацима Европске комисије, 2023. готово 11 одсто грађана ЕУ није могло адекватно да грије своје домове.  

Раскид споразума између Украјине и Русије већ је узет у обзир на европским тржиштима гаса, наведено је у анализи Комисије која је била намијењена смиривању чланица ЕУ и тржишта, пре истека украјинско-руског споразума о гасу. Унија је уверена да ће моћи да пронађе алтернативне изворе снабдевања.  

„С обзиром на глобалну годишњу производњу од више од 500 милијарди кубних метара ЛНГ-а, очекује се да замјена око 14 милијарди кубних метара руског гаса транспортованог преко Украјине неће имати значајан утицај на цене природног гаса у ЕУ“, цитира Блумберг документ Европске комисије.  

Из тога се може закључити да је „крај транзитног уговора већ урачунат у цене гаса за зиму“.  

ЕУ већ дуго тврди да чланице које још увек увозе руски гас преко украјинске руте, посебно Аустрија и Словачка, могу да функционишу без тих испорука.  

Комисија наводи да су државе чланице успеле да од августа 2022. смање потражњу за гасом за 18 одсто, у поређењу с просеком посљедњих пет година. САД планирају да створе нове ЛНГ капацитете током наредне двије године, а те би залихе могле помоћи ЕУ да се избори с евентуалним прекидима у снабдевању.  

Упркос уверењима из Брисела, владе Мађарске и Словачке посебно су забринуте за своје снабдевање гасом, као и за своје блиске односе с Русијом.  

„Мађарска покушава да обезбједи снабдјевање гасом преко Украјине, иако се тренутни увоз руског гаса одвија преко гасовода Турски ток“, изјавио је мађарски премијер Виктор Орбан, а Ројтерс преноси да је навео и да Мађарска не жели да одустане од те руте.
    
Словачка иде корак даље и пријети Кијеву контрамерама, а премијер те земље Роберт Фицо изјавио је у видеу објављеном на Фејсбуку да разматра прекид снабдевања Украјине струјом из Словачке од 1. јануара. 
    
Украјински предсједник Володимир Зеленски оптужио је Фица да делује по руским налозима и навео да дјелује као да је руски предсједник Владимир Путин наредио Фицу да „отвори други енергетски фронт против Украјине науштрб интереса словачког народа“.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.