РиТЕ Угљевик обуставио производњу струје: Цех плаћају грађани?

УГЉЕВИК – РиТЕ Угљевик обуставио је производњу електричне енергије због недостатка угља, а када ће поново бити прикључен на мрежу, засад није познато.

Док из предузећа као кључне проблеме наводе неријешене имовинскоправне односе, недостатак механизације и новца, економисти упозоравају да би застој могао довести до већег увоза струје и додатних губитака за „Електропривреду Републике Српске“, чији би терет на крају могли осјетити и грађани.

Славиша Чутурић, предсједник Синдикалне организације РиТЕ Угљевик, казао је за „Независне новине“ да је РиТЕ Угљевик у уторак на сриједу искључио термоелектрану са мреже и обуставио производњу електричне енергије због недостатка угља.

Експропријација кључна за наставак производње

Како је рекао, разлог за обуставу рада су неријешени имовинскоправни односи у експлоатационом пољу Исток 2, због чега су обустављени радови и ископ угља. Према његовим ријечима, повратак на мрежу зависи од брзине рјешавања имовинскоправних односа. Истиче да је експропријација земљишта на подручју лежишта угља тренутно најважнија за РиТЕ Угљевик јер би омогућила бржи долазак до потребних количина угља и створила услове за стабилнији рад термоелектране.

„Вријеме нам је највећи проблем. Да би се дошло до потребних количина угља, мора се завршити експропријација и отворити простор за експлоатацију. То ће потрајати, али другог рјешења нема“, рекао је он.

Синдикална организација дуже вријеме упозоравала је на проблем недостатка угља и немогућност да се настави рад у таквим условима.

„Било је много проблема, од питања лежишта Исток 2 до арбитраже са Словенцима и других отворених питања. Уз помоћ Владе Републике Српске и надлежних институција, одређени проблеми су ријешени“, навео је Чутурић.

Према његовим ријечима, РиТЕ Угљевик један је од најважнијих енергетских капацитета Српске, а стабилизација његовог рада значајна је и за привреду и за грађане.

„Ако немамо довољно струје и постанемо енергетски зависни, то ће имати велике посљедице. Док се електрична енергија на тржишту плаћа и по 1.000 евра за мегават-сат, ми матичном предузећу електричну енергију испоручујемо по 75 евра. Када ми будемо стабилни, користи ће имати и држава, и привреда, и институције“, рекао је Чутурић.

Механизација и неријешени проблеми коче РиТЕ Угљевик

Жарко Новаковић, директор РиТЕ Угљевик, такође је рекао да је неизвјесно када би термоелектрана могла поново бити прикључена на мрежу.

Као проблеме је навео неријешена питања у вези са експлоатацијом угља, недостатак механизације и друге потешкоће које отежавају нормализацију производње.

Према његовим ријечима, из РиТЕ Угљевик више пута су се обраћали матичном предузећу „Електропривреда Републике Српске“, као и надлежном Министарству енергетике и рударства, али без конкретних резултата који би омогућили рјешавање нагомиланих проблема.

Економиста упозорава на већи увоз и губитке

Миленко Станић, економиста, истиче да се проблеми у РиТЕ Угљевик гомилају годинама те да је актуелни недостатак угља посљедица дугогодишњег лошег управљања, честих кадровских промјена и изостанка дугорочне стратегије.

Према његовим ријечима, проблеми су се могли избјећи да се на вријеме планирало обезбјеђивање довољних количина угља, укључујући и набавку из других рудника, попут оних у Тузли и Бановићима.

„Очигледно је да се кадрови мијењају по партијској линији. Директори долазе, одраде свој посао, неки након тога оду у посланичке клупе, а проблеми се настављају гомилати. Лош избор кадрова и изостанак дугорочне политике довели су до овакве ситуације“, навео је Станић.

Он је нагласио да је ситуација посебно озбиљна јер РиТЕ Угљевик обезбјеђује приближно трећину електричне енергије за Републику Српску, због чега застој у производњи представља велики проблем за цијели електроенергетски систем.

„Сада ћемо морати додатно да увозимо електричну енергију, а процјене су да би увоз могао покрити око 50 одсто домаћих потреба. Остаје питање како ће ‘Електропривреда Републике Српске’ подмирити тако високе трошкове, посебно имајући у виду да је прошле године пословала са губитком од око 28 милиона КМ, док би овогодишњи губитак могао бити знатно већи“, упозорио је Станић.

Грађани би могли осјетити посљедице застоја

Као могуће опције за покривање губитака навео је ново задуживање или повећање цијене електричне енергије, истичући да би обје опције имале посљедице.

„На крају се увијек поставља питање ко ће платити цијену свих промашаја. Као и увијек, све то плаћају грађани“, закључио је Станић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.