Републичка инспекција у лову на нелегалне продавце на интернету

БАЊАЛУКА - Друштвене мреже у посљедње вријеме постале су виртуелна пијаца на којој појединци без регистрације дјелатности и било какве одговорности нуде разне производе и услуге, што потврђују инспекцијске контроле приликом којих су лани у Српској изречене 172 забране рада и казне тешке 335.000 марака.

Како су рекли из Инспектората Републике Српске за "Глас", у протеклој години обављено је више од 300 циљаних контрола физичких лица која су оглашавала продају различитих продаја и услуга попут фризерско-козметичких, затим масаже, продају одјеће и обуће, али и производњу намјештаја, столарије и бетонске галантерије.

- Нелегалан рад има негативан утицај на цијелу економију једног друштва, јер примарно наноси штету буџету из чијих средстава се финансира здравство, школство, изградња инфраструктуре, улагање у привреду и друго, што на крају утиче на животни стандард наших грађана - навели су из републичке инспекције.

Друштвене мреже

Истичу да с обзиром на то да је ријеч о лицима која најчешће путем друштвених мрежа нуде производе и услуге, доказивање прекршаја подразумијева низ оперативних радњи на прикупљању података и доказа прије вршења саме контроле.

- Сузбијање сиве економије која представља нелојалну конкуренцију пословним субјектима који легално раде, континуирано је у фокусу дјеловања Инспектората Српске. У 172 контроле изречена је мјера забране обављања дјелатности јер је утврђено да физичка лица раде без регистрације те су им изречене казне у укупном износу од 335.000 КМ - поручили су из Инспектората.

Како су навели Законом о инспекцијама је управо с циљем обезбјеђивања потребних алата за прикупљање доказа о нерегистрованом раду инспекторима омогућено да се представе као корисник услуге или купац робе.

- Инспекција ће и даље предузимати све расположиве мјере да би сузбила нерегистровано обављање дјелатности, које представља нелојалну конкуренцију субјектима који легално раде и измирују обавезе према радницима и држави - поручили су из Инспектората.

Иако се на друштвеним мрежама могу видјети бројни огласи непознатих лица која нелегално нуде различите производе и услуге, из Инспектората појашњавају да о многима није могуће пронаћи било какве податке да би им стали у крај.

- У таквим околностима под знаком питања су поријекло и исправност производа те у случају да дође до оштећења здравља или материјалне штете, потрошачи немају материјални доказ да је куповина извршена управо од неког конкретног лица. Постоји ризик да се услуге пружају у нехигијенским условима, спорна је стручност тих лица, као и поријекло и исправност производа - закључили су из инспекције.

Вишеструко негативна посљедице

Економиста Зоран Павловић упозорава да рад на црно, посебно путем друштвених мрежа, има вишеструке негативне посљедице по тржиште и привреду.

- Свако ко није регистрован и не плаћа ПДВ представља директну конкуренцију онима који послују легално, имају продајне објекте, плаћају обавезе и купцима нуде одређене гаранције. То ствара неравноправне услове на тржишту - рекао је Павловић за "Глас".

Према његовим ријечима, посебан проблем је и недовољна реакција грађана, који у случају преваре често то не пријављују надлежним институцијама.

- Нешто изгледа изузетно повољно, људи то наруче, а онда се испостави да производ не одговара опису или није оно што су очекивали. Ипак такви случајеви ријетко буду пријављени тржишној инспекцији или полицији, што додатно отежава борбу против сиве економије - наглашава Павловић и додаје да инспекцијски органи не могу сами ријешити овај проблем без веће укључености потрошача. Потребно је, како каже, да и сами будемо одговорнији и да пријављујемо преваре, јер ниске цијене често крију ризик.

- Оно што звучи предобро да би било истинито најчешће то и није. Неопходан је опрез приликом онлајн куповине. Важно је јавно указати на оне који се баве нечасном продајом, да би били заштићени потрошачи и легални привредници - закључује Павловић.

Потпредсједник Уније послодаваца Српске Саша Тривић истиче за "Глас" да рад на црно, посебно у онлајн простору, представља озбиљан проблем за легалне привреднике.

- Имамо ситуацију да једни плаћају порезе и послују у складу са законом, док други то не чине, чиме се ствара нелојална конкуренција. Због тога је неопходно да се инспекције много више баве овим проблемом - наглашава Тривић.

Додаје да је цијело онлајн тржиште у великој мјери недовољно уређено и да поред домаћих нерегистрованих продаваца проблем представља и онлајн увоз робе, посебно из Кине, гдје производи често буду наручени без плаћања пореза.

- То додатно угрожава оне који легално продају исте артикле и измирују све обавезе. Неопходно је системско рјешење на ширем нивоу. Мора бити уведен ред у онлајн трговини, како у дијелу увоза, тако и када је ријеч о продаји путем платформи попут ПИК-а и сличних канала - закључио је Тривић.

Циљ

Из Инспектората Републике Српске су поручили да њихов циљ није примарно кажњавање, већ регистрација и легализација субјеката.

- Желимо да њихово пословање уведемо у законске оквире те овим путем апелујемо на физичка лица која обављају нерегистроване дјелатности да не чекају долазак инспектора, већ да самостално покрену процедуру легализације свог рада - навели су из Републичке управе за инспекцијске послове Српске.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.