Подршка Фонда солидарности инфузија за прерађиваче

БАЊАЛУКА - Домаћи прерађивачи који трпе посљедице како кризе у Европи, поремећаја на тржишту, тако и недостатка квалитетне сировине, могу рачунати на директну новчану подршку из Фонда солидарности Републике Српске да би што лакше испливали из проблема.

Наведена подршка регулисана је уредбом Владе РС којом се уређује врста директне подршке Фонда солидарности Српске у области прерађивачке индустрије, начин и поступак додјеле средстава, затим субјекти који имају право на помоћ, те захтјев и документација која се подноси за остваривање права на средства директне подршке, а која је јуче ступила на снагу.

Циљ је, како је наведено у уредби, да се превазиђу посљедице у области прерађивачке индустрије изазване елементарним непогодама, природним, техничко-технолошким и еколошким катастрофама, поремећајима на тржишту, инфлацијом, недостатком репроматеријала или другим непредвиђеним околностима.

У уредби је наведено да право на помоћ имају привредна друштва и предузетници са сједиштем у Српској чија је регистрована дјелатност из подручја прерађивачке индустрије. Појашњено је да право на новац из Фонда солидарности остварују прерађивачи на основу захтјева који поднесу Министарству привреде и предузетништва, док коначну одлуку доноси Управни одбор Фонда солидарности. Евиденцију о корисницима који су остварили право на директну подршку води ресорно министарство.

Министар привреде и предузетништва РС Војин Митровић рекао је за "Глас" да је уредба донесена како би се могло реаговати на захтјеве прерађивача.

- Имамо потенцијално могућност да помогнемо. Нажалост, долазе тешка времена и морамо водити рачуна да буџет Фонда солидарности буде што пунији и да га користимо тамо гдје буде најпотребније. Уредба је тек ступила на снагу, захтјева за помоћ још није било, али се могу очекивати у наредном периоду. Отказују се наруџбе, долазе одређени захтјеви у погледу квалитета и корекције цијене... Све то утиче на наше прерађиваче - рекао је Митровић додавши да ресорно министарство предузима мјере с циљем пружања помоћи прерађивачима како би подигли квалитет производа и били још конкурентнији.

Директор Прехрамбене индустрије "Сава Семберија" Стево Филиповић поздравио је овај потез Владе Српске истакавши да би без подршке у свим овим кризним годинама производња била угашена.

- Већ годинама послујемо такорећи у ванредним условима, од велике економске кризе 2008. године, преко поплава 2010. и 2014. године, затим пандемије вируса корона из 2020. године, сукоба између Русије и Украјине до тренутне кризе у Европи. Сва та дешавања пресликавају се и на наше тржиште, утичу и на наше пословање и дефинитивно без мјера Владе РС прехрамбена индустрија у Српској данас не би уопште постојала - рекао је за "Глас Српске" Филиповић.

Подсјетио је да је западна Европа стратешки партнер домаћим прерађивачима који тамо пласирају већину производа, те да криза која потреса тамошње тржиште и те како утиче на пословање домаћих предузећа, јер партнери или режу наруџбе или траже корекцију цијена.

Ова година била је сушна и квалитет сировине није био на врхунском нивоу.

- Око 90 одсто сировине обезбјеђујемо у Српској. Квалитет је оно чиме ми добијамо трку са европским произвођачима који су у знатно повољнијем положају у старту због далеко већих субвенција које имају - истакао је Филиповић.

Потез Владе поздравио је и директор фирме "Воћар промет" из Зворника Ахмет Хублић нагласивши да је свака подршка и помоћ добродошла.

- Сезону приводимо крају и већ размишљам шта и како са радницима у наредних пола године, како да премостимо до идуће сезоне, да људи не остају без посла и да фирма не остане без квалитетних радника. Година је била изазовна, како ће бити даље, остаје да видимо, наруџбе нису као што су биле, ништа више није сигурно - рекао је Хублић.

Запослени

Први пут након дужег периода у Српској смањен је број запослених за 0,4 одсто, а највећи пад забиљежен је у прерађивачкој индустрији, која је за годину остала без 3.000 радника.

Према подацима Републичког завода за статистику, у Српској је на дан 30. септембар било укупно 289.689 запослених, док је у истом мјесецу 2023. године Српска имала 290.745 запослених. На удару се посебно нашла прерађивачка индустрија, која и запошљава највише радника у Српској, њих 56.130.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.