Почиње распакивање Закона о раду: Под лупом откази, боловања и регрес

БАЊАЛУКА - Надлежни у Републици Српској почињу са распакивањем Закона о раду који је донесен нешто прије више од десет година, а према првим изјавама послодаваца и синдиката можемо очекивати жустру полемику, јер ће под лупу бити стављени прописи који се односе на отказе, боловања, регрес, рад недјељом, казне те друге значајне ставке из постојећег законског рјешења.

• Надлежни у Републици Српској почињу измјене Закона о раду, који је на снази од 2016. године, а усвајање нових рјешења планирано је за јесен 2026. године. 
• Под лупом ће бити кључне области као што су откази, боловања, регрес, рад недјељом и казнене одредбе, што већ на почетку најављује оштру расправу између послодаваца и синдиката. 
• Послодавци траже флексибилније запошљавање и отпуштање, прецизније дефинисање минималне плате и спречавање злоупотреба боловања.
• Синдикати, с друге стране, инсистирају на јачању права радника, посебно у дијелу исплате регреса, који често остаје само формално право.

Закон о раду Републике Српске, који је тренутно на снази, донесен је крајем децембра 2015. године по хитном поступку, а на снагу је ступио првих дана јануара идуће године. Расправе и полемике и тада су трајале мјесецима, а усвајању тог акта касно у ноћ 29. децембра 2015. године претходило је и буквално избацивање тадашње предсједнице Савеза синдиката Ранке Мишић из скупштинске сале. И послодавци и синдикати се надају да сада нећемо свједочити истим сценама. 

Да се креће у измјене Закона о раду објелодањено је и у програму рада Народне скупштине Републике Српске за ову годину, а према њиховом програму усвајање измјена и допуна овог важног закона предвиђено је за јесен ове године, односно за четврти квартал 2026. године.

Крајњи рок за измјене

Предсједник Уније послодаваца Републике Српске Зоран Шкребић наводи да су се од доношења Закон о раду догодиле многе турбуленције на тржишту рада.

- Промјене су постале далеко динамичније него што је то било прије петнаестак година. Дошло је вријеме да дође до измјена постојећих рјешења или да се ради нови закон - казао је "Гласу" Шкребић наводећи да је иницијатива за измјену закона дошла и од стране синдиката, послодаваца, али и надлежног ресора у Влади Републике Српске. 

Захтјеви послодаваца

Рано је још говорити, наводи, шта ће бити мијењано и у ком обиму. 

- Има доста захтјева за измјене закона са свих страна, а договор је да се прво иде у анализу постојећег законског рјешења, односно да се идентификују сви дијелови закона који би требало да буду подложни промјенама и који нису у складу са новим условима рада - наводи Шкребић. 

Одговарајући на питање који су захтјеви послодаваца, наводи да ће тражити прецизније дефинисање одређивања најниже плате у Републици Српској, али и измјене код начина запошљавања и отпуштања радника. 

- Нико не тражи да се смањују права, али то треба да буде мало динамичније, јер је и тржиште рада сада такво. Осим тога, када је ријеч о минималној плати захтјев је да се уважавају сви економски параметри у земљи, да се дефинише шта је то што би био оквир у којем би се преговарало о минималној плати, а да то произађе из економских параметара - наглашава Шкребић.

Једна од ставки која ће бити стављена под лупу, када је ријеч о послодавцима, су и боловања, јер се дио Закона о раду односи и на право запослених. 

- У овом случају не ради се о боловању које је оправдано, већ да спријечимо злоупотребе тог права. Ту смо постигли сагласност и са Савезом синдиката и они се слажу да све злоупотребе боловања треба ставити под лупу те да се нађе начин да се те ствари ријеше - поручује Шкрбић. 

На питање које измјене послодавци траже када је ријеч о запошљавању радника, појашњава да је њихов захтјев да максимално буде искориштено запошљавање путем дигитализације. 

- Када је ријеч о отпуштању радника одређене процедуре тренутно предуго трају. Код дисциплинских поступака постоје процедуре које тешко могу да се испоштују у одређеним тренуцима - закључио је Шкребић. 

Права само на папиру

Са друге стране, први човјек Савеза синдиката Републике Српске Горан Станковић наводи да због друштвено-економских промјена, које су се одиграле у претходних десет година, треба ићи ка анализи Закона о раду, те тако утврдити за којим измјенама треба посегнути. 

- То треба урадити с циљем побољшања права радника, али и да бисмо сачували домаћу радну снагу. Када је доношен постојећи закон била је другачија ситуацију. Тада смо имали велики број незапослених, послодавци су тражили да лакше отпуштају раднике, тражили су различите механизме како да их се ријеше. Сада је ситуација потпуно другачија - казао је "Гласу" Станковић. 

Навео је да је Савез синдиката покренуо различите иницијативе како би кроз измјене и допуне Закона о раду били побољшани и унапријеђени прописи који се односе на права радника. 

- Неки од тих захтјева за нас су кључни. Увидјели смо да одређена права у постојећем закону формално постоје, али радници их не могу користити. Једно од тих права је оно које се односи на регрес гдје у закону стоји да радник има право на регрес у складу са колективним уговором, а чим тај уговор не постоји, онда је то право мртво слово на папиру. Дакле, формално радници имају регрес, али им се не исплаћује - казао је Станковић који додаје да кроз измјене закона траже да се формално утврди најнижи или минимални износ регреса за све раднике у Републици Српској. 

Као што је уређена висина топлог оброка, накнаде за превоз, тако наводи Станковић, треба уредити и висину регреса. 
Осим тога, Савез синдиката ће захтијевати и уређење рада недјељом. 

- Ако тренутно не можемо да ријешимо питање да се забрани рад недјељом, као што је у другим земљама у окружењу и Европи, онда барем треба то уредити на начин да онај ко ради недјељом има дупло већу дневницу у односу на обичан радни дан. То сада није случај. Ту треба ограничити право послодавца да једног радника може распоређивати оба дана викендом, односно да неко у мјесецу ради четири суботе и четири недјеље - наводи Станковић наглашавајући да један радник треба да ради максимално двије недјеље или двије суботе у мјесецу.

Такође, наглашава да од рада недјељом треба поштедјети мајке дјеце до седам година, као и самохране родитеље без њиховог пристанка. 

- Дакле, желимо у овом сегменту да заштитимо најосјетљивије категорије. Такође, покренули смо иницијативу о увођењу обавезних превентивних љекарских прегледа за све раднике у Српској, а и то питање желимо да ријешимо кроз Закон о раду и то на начин да се створи обавеза да радник има право да једном годишње има превентивни љекарски преглед - наглашава Станковић. 

Инсистираће, наводи, и да буду повећане казне за оне послодавце који не поштују законске прописе, уз опаску да су тренутне казне веома мале и стимулативне. 

- Инспектори само утврђују минималне износе доње границе новчаних казни, а онда се кроз Закон о прекршају то додатно уруши и све изгуби смисао. Тако неко ко не исплаћује плату, топли оброк, накнаду за превоз, не обезбјеђује заштитну опрему и заштиту на раду, буде кажњен са неколико стотина марака, што је у ово вријеме недопустиво - наглашава Станковић и уз закључак да су набројани захтјеви кључни на којима ће инсистирати синдикат током наредних мјесеци када буде вођена полемика о измјенама и допунама Закона о раду. 

НЕМА ВРЕМЕНА ЗА ЧЕКАЊЕ 

Горан Станковић наводи и да ће инсистирати на томе да се неке ствари по питању измјена и допуна Закона о раду ријеше прије годишњих одмора. 

- То треба рјешавати већ у овом другом кварталу. Након тога слиједе годишњи одмори, а ове године су нам и избори на јесен, након чега слиједи и формирање Владе. Немамо времена да чекамо за све ствари који треба да ставимо на дневни ред - поручио Станковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.