Фото: Плате у јавном сектору веће за 75 одсто него у приватном
БAЊAЛУКA - Запослени у државној управи у Републици Српској зарађују веће плате за чак 75 одсто у односу на раднике у већини дјелатности које су у приватном сектору, што кључно утиче на пад заинтересованости младих људи да се ангажују у сектору који ствара нову вриједност.
Према посљедњим подацима Завода за статистику РС, просјечна нето плата запослених у државној управи и одбрани износи 1.059 КМ, док се просјечна плата радника у грађевинарству, трговини на велико и мало, услужним и активностима у вези са некретнинама, хотелима, ресторанима и прерађивачкој индустрији креће од 550 до 650 КМ.
Економисти истичу да драстична разлика у висини плата радника у приватном и јавном сектору неповољно утиче на стварање предузетничког духа, те се млади људи у РС све теже опредјељују за предузетништво, односно сектор који ствара нову вриједност и пуни буџет.
- Овдје се сусрећемо са забрињавајућом ситуацијом у којој већина младих људи жели да се запосли у државној управи или јавном предузећу. Овако створена клима неповољно утиче на развој предузетничког духа, који људе покреће да улажу у сопствени бизнис - истакао је члан Удружења економиста РС SWOT Милош Тодоровић.
Он је нагласио да осим плата, младе људе у јавни сектор привлачи и већа сигурност радног мјеста, редовна примања, већа могућност дизања кредита, а прије свега, мање стресан посао.
- Кад радите у државној управи, радно вријеме је стриктно дефинисано, нема рада викендом, телефонских позива послије радног времена и слично. Једноставно, посао не носите кући, што је у приватном сектору незамисливо - рекао је Тодоровић и додао да је у свим европским земљама нагласак на сектору који ствара нову вриједност, а не на јавном сектору.
Како би се подстакла заинтересованост младих људи за приватни бизнис, Тодоровић каже да је, прије свега, неопходно усагласити висину плата у приватном и јавном сектору за упоредиве послове.
- Зашто би, рецимо, правник или економиста у јавном сектору зарађивао више него особа са истим нивоом образовања, знањем и искуством у приватном сектору. Плате у приватном сектору треба да диктирају ритам, да буду и веће него у јавном, па се млади неће тешко опредјељивати за приватни сектор - објаснио је Тодоровић.
Тодоровић је рекао да би држава требало много више да ради на подстицајним мјерама за приватни сектор.
- Свједоци смо да је тренд потпуно обрнут, јер се уводе већи порези и доприноси на плате, те обавезне ревизије у приватном сектору. Привреди требају олакшице, а не затезање омче око врата - истакао је Тодоровић.
Подручја Нето плата
Државна управа и одбрана 1059 КМ
Трговина на велико и мало 603 КМ
Прерађивачка индустрија 556 КМ
Рибарство 604 КМ
Хотели и ресторани 554 КМ
Aктивности у вези са некретнинама 631 КМ
Комуналне и друштвене активности 624 КМ
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.