Петровић: Процес праведне транзиције неминовност

ТРЕБИЊЕ - Веома је важно да се струка, наука и политика, односно доносиоци одлука, нађу на једном мјесту и да се теме које утичу на планове пословања, развоја и инвестиција у енергетском сектору укрсте и донесу правичне и паметне одлуке, јер погрешне одлуке могу да угрозе све електроенергетске системе у региону, али и да доведу у питање опстанак локалних заједница, радних мјеста и привреде, изјавио је генерални директор "ЕРС" Лука Петровић.

Говорећи о једној од најзначајнијих тема која чека учеснике предстојећег 6. Самита енергетике у Требињу (СЕТ) "Праведна транзиција енергетског сектора – гдје смо и како даље?", Петровић је рекао за Срну да "праведна транзиција" значи да ћемо у наредним деценијама остати без термоенергије и да ћемо даље прибјегавати електричној енергији која ће бити постојана и стабилна за грађане и привреду.

Исто тако, каже он, праведна транзиција подразумијева да не можемо тек тако угасити термоелектране, а да немамо никакву алтернативу за грађане и привреднике који су се кроз своје пословање везали за њихов рад.

- Ако знамо да једна термоелектрана директно запошљава око 2.000 радника, а да индиректно има педесетак коопераната, односно још око 2.500 људи везаних за њен рад и да се озбиљан новац од концесионих накнада уплаћује у буџете локалне заједнице схватићемо колико су термоелектране важне, не само за енергетски систем, него и за живот комплетне средине на чијем су подручју - истакао је генерални директор "Електропривреде Републике Српске".

Он је додао да је то тема која мора бити у фокусу свих доносиоца одлука, како се не би дошло у ситуацију да се гашењем термоелектрана које се очекује за 20, 30 година, угасе и животи у срединама гдје су оне сада окосница привреде и економије.

- Ми ћемо временом доћи у фазу да термоелектране неће бити на мрежи 24 сата и да ће можда радити само пар мјесеци у години. То наравно зависи и од тога како ће се долазити до угља јер нас све скупље кошта производња мегават часа из термоелектране. Надам се да ћемо у том периоду праведне транзиције наћи рјешење за алтернативне изворе електричне енергије, али и за обезбјеђење нових радних мјеста на подручјима термоелектрана, као и нове приходе локалним заједницама који ће на неки начин замијенити концесионе накнаде - нагласио је Петровић.

Предсједник борда директора Електропривреде Црне Горе Милутин Ђукановић, који ће на СЕТ-у бити панелиста о овој значајној теми, слаже се да је процес праведне транзиције неминовност, али и врло осјетљива тема којом се доносиоци одлука требају озбиљно позабавити и донијети одговарајуће стратегије.

- Праведна транзиција енергетског сектора није избор, већ нужност – за нашу економију, животну средину и будуће генерације. Налазимо се на прекретници гдје морамо осигурати енергетску сигурност, ојачати привредну климу и убрзати прелазак на одрживе изворе енергије - оцијенио је Ђукановић.

На панелу "Праведна транзиција енергетског сектора – гдје смо и како даље?", који је по распореду првог дана Самита, учествоваће директори електропривредних предузећа региона, а модератор је директор Економског института у Београду Драган Шаговновић.

Он је навео да успјешни енергетски системи треба да се ослањају на избалансиран приступ, енергетску сигурност, равноправну доступност енергије и одрживост животне средине, односно на оно што се зове енергетска трилема.

Све чешће се, каже он, на ове три додаје и четврта димензија, социјална прихватљивост, односно обезбјеђење енергије на праведан и одржив начин.

- Иако свака земља настоји да води што независнију сопствену енергетску политику, данас морамо признати да главне токове, оквире и перспективе енергетике и климатске политике одређују три земље – асоцијације: Европска унија, САД и Кина. Међутим, њихове политике су веома различите и базирају се на различитим и промјенљивим погледима на климатске промјене - истакао је Шаговновић.

Он је додао да је перспектива свих земаља окружења прије или касније Европска унија.

- Ми стога морамо гледати како ћемо се интегрисати у њене велике климатско-енергетске амбиције. Те амбиције су понекад ослоњене на оптимистична очекивања развоја нових технологија, не уважавају довољно недостатак енергетских ресурса којима се може премостити тај развој и одсуство стабилних извора снабдијевања критичним минералима, без којих нема развоја чистих технологија. ЕУ не показује способност предвиђања и благовремене адаптације енергетике на екстерне глобалне промјене, односно, управљање ризицима. Резултат су високе цијене енергије, које и нас погађају, које су један од кључних чинилаца опадања конкурентности европске извозне индустрије - навео је Шаговновић.

Он је додао и да су то питања на која сада, прихватајући декарбонизацију као циљ, треба припремити одговоре и прилагодити брзину и правце промјена, али тако да се обезбиједи сигурност снабдијевања и доступност енергије.

- Транзиција мора бити праведна и за оне који морају тражити нови посао и за локалне регионе којима треба помоћи да без потреса успоставе нову, перспективну привредну структуру. Позиција у којој се наше земље налазе није повољна. Велики је удио производње угља у укупној електричној енергији, који одређује величину транзиционих изазова пред којим се налазимо, од 40 до 63 одсто - истакао је Шаговновић.

Шести Самит енергетике Требиње биће одржан од 19. до 21. марта у Културном центру Требиње, а окупиће највеће стручњаке из свијета енергетике региона, доносиоце одлука и менаџере јавних и приватних компнија.

На шест панела и пленарној сесији биће анализиране најактуелније теме из области енергетике, а очекују се и закључци и иницијативе који ће дати доринос рјешавању тренутних изазова и проблематике.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.