Петар Ђокић: Енергетика кичма будућег развоја

Република Српска данас у енергетици има инвестиције које се мјере милијардама марака, велика градилишта, нове производне капацитете и пројекте који треба да обезбиједе сигурније снабдијевање и нове могућности за грађане и привреду.

Министар енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић каже да је у претходном периоду направљен снажан инвестициони искорак, али да је једнако важно задржати континуитет, завршити започете пројекте и отворити нови циклус развоја.

ГЛАС: Када данас погледате енергетски сектор Републике Српске, шта најбоље показује колики је искорак направљен у претходном периоду?

ЂОКИЋ: Конкретне инвестиције најбоље показују колики смо искорак направили. Укупна вриједност уговорених пројеката у енергетици износи око 5,5 милијарди КМ, од чега је у претходних десет година већ уложено преко 2,8 милијарди КМ. Ријеч је о једном од најзначајнијих инвестиционих циклуса у Републици Српској, који обухвата већ завршене пројекте, оне чија је реализација у току, као и оне који ће бити реализовани у наредном периоду. Данас имамо пројекте у различитим фазама реализације од већ изграђених ХЕ "Улог", СЕ "Билећа" и Соларног парка "Билећа" до великих градилишта ХЕ "Дабар", три хидроелектране на Бистрици, ХЕ "Бук Бијела", вјетроелектране Гребак и других пројеката. Изграђено је и 58 малих хидроелектрана и 2.478 малих соларних електрана. То најбоље показује да енергетски потенцијал Републике Српске претварамо у нове производне капацитете и конкретну економску вриједност. Добар примјер је ТЕ "Станари", која је од пуштања у рад до данас само по основу концесионе накнаде уплатила око 52 милиона КМ у буџет Републике Српске, од чега 95 одсто иде у буџет локалне заједнице. Досадашњи резултати већ значајно утичу на јачање енергетског сектора и економски развој Српске. Наставак започетих и реализација нових пројеката додатно ће допринијети енергетској стабилности, бржем привредном расту кроз отварање нових радних мјеста чинећи тако енергетику једним од кључних покретача даљег економског и друштвеног развоја Републике Српске.

ГЛАС: Нове електране су један дио посла, али струја на крају мора сигурно стићи до сваког домаћинства и предузећа. Да ли је сада на реду велики посао на електромрежи?

ЂОКИЋ: То је један од приоритета. Није довољно изградити нове производне капацитете ако истовремено не улажемо у мрежу која ту енергију треба да прихвати и доведе до крајњег потрошача. Зато смо иницирали и покренули преговоре са Европском инвестиционом банком о пројекту ревитализације и аутоматизације дистрибутивне мреже у Републици Српској, чија је вриједност 170 милиона КМ. То је велика инвестиција, али она је неопходна. За грађане она значи поузданије снабдијевање, мање кварова и прекида, а за цијели систем мање губитке и ефикасније управљање мрежом. Ако градимо нове електране, морамо истовремено градити и мрежу која може да прати развој производње.

ГЛАС: Често се говори о енергетској транзицији, али просјечном човјеку тај појам мало значи. Шта он од тог процеса може конкретно да добије?

ЂОКИЋ: Желимо да енергетску транзицију приближимо грађанима и омогућимо им да и сами постану произвођачи електричне енергије. Зато смо са Свјетском банком иницирали преговоре о финансирању програма енергетске одрживости Електропривреде Републике Српске, вриједног 204 милиона КМ. Један од кључних дијелова тог програма је концепт купца-произвођача, који подразумијева уградњу соларних панела на кровове домаћинстава и привредних субјеката и производњу електричне енергије првенствено за сопствене потребе. На тај начин енергетска транзиција добија конкретан смисао за грађане кроз могућност да сами производе дио енергије коју троше и смање своје трошкове.

ГЛАС: Да ли убрзано окретање обновљивим изворима значи да Република Српска треба брзо да се одрекне угља?

ЂОКИЋ: Не. Транзиција која вас из једне врсте зависности уведе у другу није успјешна транзиција. Ако угасите сопствене изворе прије него што сте изградили адекватну замјену и онда енергију морате да увозите, нисте постали ни зеленији нити сигурнији. Енергетска транзиција мора бити одговорна и прилагођена нашим условима. Наш пут је постепена промјена структуре производње, уз све веће кориштење воде, сунца и вјетра, али без угрожавања стабилности система. Грађанима морамо обезбиједити струју и када нема сунца, када нема вјетра и када је потрошња највећа. Зато транзиција мора бити добро планирана, економски одржива и вођена интересима Републике Српске.

ГЛАС: Гасовод Шепак-Бањалука-Нови Град више личи на нови развојни коридор него на класичан енергетски пројекат. Може ли гасификација заиста промијенити економску карту Републике Српске?

ЂОКИЋ: Може. Управо зато овај пројекат не посматрамо само кроз километре гасовода и количине гаса које ће њиме протицати. Гасификација Републике Српске је истовремено енергетски, инфраструктурни, индустријски и развојни пројекат велике вриједности. Говоримо о систему од приближно 500 километара гасоводне инфраструктуре, који треба да створи услове за гасификацију 18 градова и општина дуж трасе. То значи да гас више неће бити енергент доступан само ограниченом дијелу Републике Српске, већ отварамо могућност да га користе домаћинства, привреда, индустријске зоне, топлане и будући инвеститори на далеко ширем простору. Али за мене је можда још важније оно што долази послије изградње гасовода. Тамо гдје доведете поуздан извор енергије, стварате услове да дође и нова привредна активност. Зато овај пројекат видим као једну од кичми будућег индустријског развоја Републике Српске. Његов значај нећемо мјерити само количином транспортованог гаса, него новим фабрикама, инвестицијама, радним мјестима и развојем локалних заједница које се налазе дуж његове трасе.

ГЛАС: Велики енергетски пројекти трају дуже од једног мандата. Колико је важно да Република Српска задржи континуитет политике која је ове инвестиције покренула?

ЂОКИЋ: Континуитет је пресудан. Електрану, гасовод или нову електромрежу не можете планирати од избора до избора. То су пројекти који се припремају и граде годинама, а користе деценијама. Зато је важно да завршимо оно што је започето, али и да истовремено припремамо нове инвестиције. Имамо пројекте у изградњи, имамо инвеститоре који су заинтересовани за Републику Српску и имамо ресурсе које треба паметно користити. Континуитет за мене не значи стајање у мјесту, него да на ономе што смо већ урадили градимо сљедећу фазу развоја. То је одговорна политика коју треба наставити.

ГЛАС: Предсједник сте Социјалистичке партије. Колико се тај принцип континуитета може пренијети и на политичку сцену Републике Српске?

ЂОКИЋ: Републици Српској су потребни стабилност, развој и јасна политика која ће омогућити да наставимо инвестиције и економски раст. Континуитет о којем говоримо не би био могућ без грађана који су у претходном периоду препознали резултате, труд и одговорност и указали нам повјерење да учествујемо у вођењу важних процеса за Републику Српску. За Социјалистичку партију развој није само питање великих пројеката и статистике. Његов резултат мора да осјети човјек – кроз сигурније радно мјесто, бољи животни стандард и већу социјалну сигурност. Зато и у овом изборном процесу пред грађане излазимо прије свега са оним што је урађено и са јасним планом за будућност.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.