Перпсектива развоја малих и средњих предузећа

Има смисла подстицати развој малих предузећа, али треба водити рачуна и о опоравку великих и стварати кооперантске ланце од више малих фирми, истакао Рајко Томаш

МAЛA предузећа имају шансу уз ефикасна велика предузећа, али без њих она постају лак плијен иностране конкуренције. Дакле, има смисла подстицати развој малих предузећа, али истовремено треба водити рачуна и о опоравку великих предузећа и радити на стварању кооперантских ланаца од више малих фирми, сматра редовни професор на Економском факултету у Бањој Луци Рајко Томаш. Према његовим ријечима, мала и средња предузећа су "природна" структура у оквиру тржишне привреде. Она су незамјењиви учесници кооперантских ланаца и надопуњују функције великих предузећа. У извјештају републичке Aгенције за развој малих и средњих предузећа за 2006. годину и прву половину прошле године наведено је да је овим фирмама и привредницима по основу јавних позива додијељено нешто више од 330 хиљада марака. Ефекти подијељеног новца огледају се у запошљавању 165 нових радника, чиме је потпомогнут привредни амбијент у Републици Српској. Према поменутом документу, који је добио "зелено свјетло" од народних посланика, наведени износ уплаћен је на рачун 33 предузећа и 37 привредника, који се баве производним дјелатностима, извозно су оријентисана и имају већи степен финализације производа. Даље стоји да је за развој кластера у прошлој години додијељено 60 хиљада марака, од чега су 15 хиљада добиле четири групације предузећа, с тим да су предност код сафинансирања имали програми на основу којих се производе готови производи. Новац су добили кластери за израду и патентирање новог производа у области машинске индустрије, производњу соларних система, развој заједничког производа у дрвопреради и производња намјештаја за извоз. По питању кластерског организовања производње, у току је јавни позив којим је у ове сврхе намијењено 70 хиљада марака. Професор Рајко Томаш је истакао да су "све макроекономске величине у демократској држави изведене из економских одлука предузећа и становништва". - Потрошачи морају да располажу потрошачким суверенитетом, а предузећа слободом предузетништва. Потрошачки суверенитет и слобода предузетништва су природна права, која припадају микроекономским субјектима у демократским друштвима, чинећи основу економских слобода - рекао је за наш лист Томаш. Д. ПЕЈИЋ ПОЛИТИКA Доношење економских одлука на различитим нивоима власти, према ријечима професора Томаша, "мора бити мотивисано ширењем економских слобода, а не стављањем тих слобода под надлежност одређеног нивоа власти, што је чест случај у БиХ". Док год политика, директно или индиректно, доноси економске одлуке у име предузећа и становништва, нагласио је Томаш, у БиХ се неће успоставити ефикасан економски систем.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.