Perpsektiva razvoja malih i srednjih preduzeća

Ima smisla podsticati razvoj malih preduzeća, ali treba voditi računa i o oporavku velikih i stvarati kooperantske lance od više malih firmi, istakao Rajko Tomaš

MALA preduzeća imaju šansu uz efikasna velika preduzeća, ali bez njih ona postaju lak plijen inostrane konkurencije. Dakle, ima smisla podsticati razvoj malih preduzeća, ali istovremeno treba voditi računa i o oporavku velikih preduzeća i raditi na stvaranju kooperantskih lanaca od više malih firmi, smatra redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Banjoj Luci Rajko Tomaš. Prema njegovim riječima, mala i srednja preduzeća su "prirodna" struktura u okviru tržišne privrede. Ona su nezamjenjivi učesnici kooperantskih lanaca i nadopunjuju funkcije velikih preduzeća. U izvještaju republičke Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća za 2006. godinu i prvu polovinu prošle godine navedeno je da je ovim firmama i privrednicima po osnovu javnih poziva dodijeljeno nešto više od 330 hiljada maraka. Efekti podijeljenog novca ogledaju se u zapošljavanju 165 novih radnika, čime je potpomognut privredni ambijent u Republici Srpskoj. Prema pomenutom dokumentu, koji je dobio "zeleno svjetlo" od narodnih poslanika, navedeni iznos uplaćen je na račun 33 preduzeća i 37 privrednika, koji se bave proizvodnim djelatnostima, izvozno su orijentisana i imaju veći stepen finalizacije proizvoda. Dalje stoji da je za razvoj klastera u prošloj godini dodijeljeno 60 hiljada maraka, od čega su 15 hiljada dobile četiri grupacije preduzeća, s tim da su prednost kod safinansiranja imali programi na osnovu kojih se proizvode gotovi proizvodi. Novac su dobili klasteri za izradu i patentiranje novog proizvoda u oblasti mašinske industrije, proizvodnju solarnih sistema, razvoj zajedničkog proizvoda u drvopreradi i proizvodnja namještaja za izvoz. Po pitanju klasterskog organizovanja proizvodnje, u toku je javni poziv kojim je u ove svrhe namijenjeno 70 hiljada maraka. Profesor Rajko Tomaš je istakao da su "sve makroekonomske veličine u demokratskoj državi izvedene iz ekonomskih odluka preduzeća i stanovništva". - Potrošači moraju da raspolažu potrošačkim suverenitetom, a preduzeća slobodom preduzetništva. Potrošački suverenitet i sloboda preduzetništva su prirodna prava, koja pripadaju mikroekonomskim subjektima u demokratskim društvima, čineći osnovu ekonomskih sloboda - rekao je za naš list Tomaš. D. PEJIĆ POLITIKA Donošenje ekonomskih odluka na različitim nivoima vlasti, prema riječima profesora Tomaša, "mora biti motivisano širenjem ekonomskih sloboda, a ne stavljanjem tih sloboda pod nadležnost određenog nivoa vlasti, što je čest slučaj u BiH". Dok god politika, direktno ili indirektno, donosi ekonomske odluke u ime preduzeća i stanovništva, naglasio je Tomaš, u BiH se neće uspostaviti efikasan ekonomski sistem.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.