Фото: Агенције
| Илустрација
ЛОНДОН - Глобалне цијене нафте нагло су пале, док су акције на берзама порасле након што су Сједињене Америчке Државе и Иран постигли условни двонедјељни споразум о прекиду ватре који предвиђа поновно отварање кључног пловног пута кроз Ормуски мореуз.
Цијена референтне сирове нафте Брент пала је за око 13 одсто на 94,80 долара по барелу, док је америчка нафта забиљежила пад већи од 15 одсто и трговала се по цени од 95,75 долара, пренио је BBC.
Упркос томе, цијене су и даље више него прије почетка сукоба 28. фебруара, када се нафта продавала за око 70 долара по барелу.
Цијене енергената су претходних недјеља нагло порасле због озбиљних поремећаја у снабдијевању нафтом и гасом са Блиског истока, након што је Иран запријетио нападима на бродове који користе Ормуски мореуз као одговор на америчке и израелске ваздушне ударе.
Након објаве споразума, берзански индекси у азијско-пацифичком региону забиљежили су снажан раст.
Јапански Никеи 225 порастао је за пет одсто, јужнокорејски Коспи за скоро шест одсто, хонгконшки Ханг Сенг за 2,8 одсто, док је аустралијски АСX 200 скочио за 2,7 процената.
Предсједник САД Доналд Трамп саопштио је на друштвеним мрежама да је пристао да обустави бомбардовање Ирана на двије недјеље, под условом да Техеран одмах и безбједно поново отвори Ормуски мореуз.
Аналитичари оцјењују да је Вашингтон вјероватно био опрезан због ризика да би даља ескалација сукоба могла да изазове нагли раст цијена енергије и озбиљне економске посљедице.
Током примирја се очекује да дио танкера који су чекали у близини мореуза поново настави пловидбу, што би могло да донесе одређено олакшање тржиштима у наредним недјељама.
Ипак, стручњаци упозоравају да је мало вјероватно да ће се производња енергије на Блиском истоку у потпуности опоравити док се не постигне трајни мировни споразум.
Због оштећења енергетске инфраструктуре у региону, обнова производње могла би да потраје мјесецима.
Према процјенама истраживачке фирме "Рyстад Енерџи", санација штете нанијете енергетском сектору могла би да кошта више од 25 милијарди долара и потраје годинама.
Економске посљедице сукоба посебно су погодиле азијске земље које се у великој мјери ослањају на енергенте из Персијског залива.
Филипини, који готово сву нафту увозе са Блиског истока, прогласили су крајем марта националну енергетску ванредну ситуацију након што су цијене горива више него удвостручене.
У региону су многе авио-компаније повећале цијене карата и смањиле број летова због наглог раста цијена млазног горива, док су владе и компаније најавиле мјере за ублажавање посљедица високих цијена енергије и несташица горива.
Стручњаци упозоравају да ће бити потребно вријеме да се тржиште енергије стабилизује и цијене врате на нивое прије избијања сукоба.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.