Осигурање пољопривредне производње и даље ријеткост

БАЊАЛУКА - Јако невријеме, које је недавно погодило Српску, оставило је огромне посљедице и у први план поново поставило питање заштите и осигурања пољопривредне производње, јер климатске промјене и све чешће елементарне непогоде из године у годину доносе несагледиве губитке пољопривредницима.

Иако у осигуравајућим друштвима наводе да расте број осигураних произвођача и да су субвенције допринијеле већем интересовању, агрономи упозоравају да многи пољопривредници и даље тешко наплаћују штету, због чега дио њих одустаје од плаћања полисе.

Међу онима који су у протеклом периоду претрпјели већу штету је и домаћинство Драге Илића из Локвара код Бањалуке, гдје је само у једном дану уништен комплетан род шљива са око 600 стабала.

- Сезона је обећавала добар род и баш у пуној фази цвјетања ударио је град који је за само седам минута оголио све младе гране - казао је Илић.

Додаје да су снијег и температура испод нуле прије неколико дана уништили воћњак који је био у осмој години рода, а штета се мјери у десетинама хиљада КМ.

- Да би се стабла регенерисала, биће потребне двије до три године - каже он.

Агроном Бојан Кецман за "Глас" истиче да је један од највећих проблема када је ријеч о осигурању пољопривредне производње однос осигуравајућих кућа према произвођачима након настанка штете.

- Када се деси проблем, попут мраза, јаког вјетра, града или суперћелијске олује, штету није лако наплатити. Поједине осигуравајуће куће посљедњих година престале су да осигуравају штету у пољопривреди због великих одштета које су морале да исплате прије двије или три године, посебно воћарима на подручју Градишке - истиче Кецман. 

Према његовим ријечима, сваке године штета је све већа, а пољопривредни усјеви, нарочито воћарске и повртарске културе су најизложенији временским екстремима. 

- Ако имате противградну мрежу, онда град не може направити толику штету, али мраз и даље остаје велики проблем. Слично је и са повртарским културама на отвореном - објашњава Кецман.

Говорећи о штети након посљедњих временских непогода, наводи да су највеће посљедице забиљежене у воћњацима на подручју Теслића, Котор Вароша, Челинца, као и у дијеловима око Бањалуке и Приједора.

- Највише су страдале шљиве и трешње, док су јабуке нешто боље прошле, јер касније завршавају цвјетање. У вишим предјелима западног дијела Српске воће је такође претрпјело штету. Град је направио огромне проблеме и на Мањачи и подручју Мркоњић Града, гдје још нема довољно противградних мрежа - закључио је Кецман.

Предсједник Скупштине удружења друштава за осигурање РС Бојан Поповић казао је да је посљедњих година примјетан раст броја осигураника у пољопривреди, како у осигурању сточног фонда, тако и у осигурању усјева и плодова. 

- Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде већ неколико година даје субвенције у висини од 50 до 60 одсто плаћене премије осигурања, што је значајно допринијело омасовљавању ових осигуравајућих производа - навео је Поповић.

Помоћник министра пољопривреде, шумарства и водопривреде Саша Лалић је истакао да ће процјена стручних служби о посљедњој штети бити у наредним данима, додајући да га највише брине временска прогноза за наредних седам дана, која је неповољна и јавља нове падавине.
Осигурање пољопривредне производње је, истиче, инвестиција, а не трошак.

- Од 19.000 корисника подстицаја Министарства пољопривреде само је 197 осигурано - истакао је Лалић.

ЖИТАРИЦЕ 

Бојан Поповић истиче да се највећи број уговорених осигурања ипак односи на житарице и уљарице које су најзаступљеније у домаћој производњи. 

- Оне се најчешће осигуравају од пожара и природних непогода које су честе у нашим крајевима. Висина премије осигурања највише зависи од врсте житарице или воћке и од величине парцеле и приноса. Просјечна стопа осигурања у пољопривреди је од два до три одсто од осигуране суме - појаснио је Поповић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.