Очи упрте и у електронске мјенице

БАЊАЛУКА - Привредници и јавни сектор у Српској, пред којима је шест нових рунди мултилатералне компензације, у протеклих десет година пребили су 1,339 милијарди марака обавеза и потраживања, а овај процес биће далеко једноставнији увођењем електронских мјеница које би могле да заживе ове године.

Према одлуци Владе РС, прва овогодишња компензација биће одржана у фебруару, док ће преостале бити организоване свака два мјесеца.

Директор Бањалучке берзе Милан Божић истакао је за "Глас Српске" да је до сада одржано 68 рунди, кроз које је обавезе и потраживања компензовало више хиљада учесника.

- Иако постоји много могућности за унапређење мултилатералне компензације, то није једноставно извести. Примјера ради, када би се Управа за индиректно опорезивање укључила у компензације, за шта не постоје никакве препреке, фирме би могле да плаћају ПДВ са својим потраживањима. Управа за УИО би тако могла лакше наплатити  пореске обавезе од неликвидних фирми која имају потраживања - рекао је Божић.

Додао је да су многи људи и даље скептични када је ријеч о иновацијама, као што је и мултилатерална компензација, која је јединствена, а сличан примјер постоји само у Словенији.  

- Оно што нас посебно радује јесте то да се у посљедње вријеме повећава број учесника, а самим тим и компензовани износи. Осим тога, овај начин погодан да се измире обавезе уз истовремену наплату потраживања препознаје и све више учесника из ФБиХ, отприлике сада их има око 400 - казао је Божић, додајући да је лани, када су се привредници и јавни сектор у Српској растеретили за око 150 милиона КМ, у компензацијама учествовало 2.561 учесник.

Годину раније, 2.481 учесник компензовао је 84,4 милиона марака обавеза и потраживања, док је током 2022. године 2.437 учесника пребило 75,4 милиона марака.

Компензације ће, истакао је Божић, за сада бити настављене у досадашњем оквиру, док би могућност рада на електронској мјеници био велики искорак.

- Влада РС је усвојила 2023. године извјештај радне групе која је препоручила увођење електронске мјенице. Урадили смо и тестну фазу са неким банкама, тако да је преостало још само да са Министарством финансија усагласе измјене Закона о МЛК које би омогућиле увођење електронских мјеница - нагласио је Божић.

С обзиром на то да већ имамо развијену мрежу корисника, електронске мјенице би много помогле привреди, у смислу да се дође до инструмента који би, тврди он, могао послужити и за плаћање између субјеката који имају кредибилитет. Електронска мјеница би се могла уновчити и код банака и факторинг кућа.

- То би била додатна функционалност која би омогућила да се кроз систем за мултилатералне компензације издају електронске мјенице као неопозиве изјаве да ће нешто бити плаћено. Примјера ради, ако имате доброг купца који плаћа на одгођено, ви бисте то обећање могли да искористите да платите своју обавезу, ако неко прихвата. У случају да нема новца, ишло би се у блокаду - објаснио је Божић, подсјећајући да би то био додатни инструмент који би повећао ликвидност.

ПРОПИСИ

Закон о јединственом систему за мултилатералне компензације и цесије усвојен је 2014. године на захтјев Привредне коморе РС. Само двије године касније закон је претрпио измјене како би на основу искустава из прве обавезне мултилатералне компензације, која је одржана у октобру 2015. године, био унапријеђен комплетан систем.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.